MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE TRAŽI TRI OD MOGUĆIH 50 MILIONA € IZ IPARD FONDA

Manja pomoć iz EU, veći profit banaka?

Autor: Sanja Đorđević | 11.06.2013 - 23:19:00h | Komentara: 1

Iako bi Srbija mogla iz pretpristupnih fondova EU da povuče godišnje 50 miliona evra namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju, Ministarstvo poljoprivrede, koje vodi Goran Knežević, Evropskoj komisiji je predložilo projekte vredne, navodno, svega tri miliona evra, saznaje „Alo!”.

Nema projekata: Goran Knežević

Nema projekata: Goran Knežević | Foto: Oliver Bunić

Na taj način je srpskim poljoprivrednicima blokiran put ka značajnim bespovratnim evropskim sredstvima, a domaćim zelenaškim bankarima osigurana klijentela, upozorava za „Alo!” dobro obavešten izvor iz resornog ministarstva.

Ministarstvo krije projekte?

U Ministarstvu poljoprivrede nismo uspeli da saznamo koje su projekte i kolike vrednosti kandidovali za sredstva evropskih pretpristupnih fondova jer nam do zaključenja ovog izdanja nisu poslali odgovore. Međutim, državni sekretar u tom ministarstvu Danilo Golubović nedavno je izjavio da Srbija ima realni kapacitet da godišnje iskoristi samo 10 miliona evra iz pretpristupnih fondova namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju jer za ranije najavljivanih 30 i 40 miliona evra pretpristupnih sredstava nemamo projekte!?

- Nejasno je zašto se Ministarstvo odlučilo na ovaj potez kada se zna da su investicije preko potrebne domaćoj poljoprivredi i da u nacionalnom agrarnom budžetu one čine zanemariv deo. Sigurno je da tako nešto ne ide u korist poljoprivrednika, ali se poklapa sa interesom banaka da ne izgube korisnike svojih komercijalnih poljoprivrednih kredita - navodi naš sagovornik.

On podseća da se takozvani IPARD pretpristupni fondovi implementiraju po modelu sufinansiranja u iznosu preko 50 odsto bespovratnim sredstvima od strane EU i korisnika - poljoprivrednika, pa razlika od 47 miliona evra manje od svote koja bi Srbiji pripala znači 94 miliona evra manje godišnjeg ulaganja u poljoprivredu.

Inače, prema iskustvima zemalja koje su u skorije vreme koristile IPARD sredstva (Hrvatska - 26 miliona evra godišnje, Makedonija – 12 miliona evra godišnje) i imajući u vidu činjenicu da visina sredstava zavisi u najvećoj meri od veličine zemlje i predispozicija poljoprivrednog sektora, očekivani iznos za Srbiju bio je oko 50 miliona evra godišnje.

Upravo zbog toga i Miladin Ševarlić, predsednik Društva agroekonomista Srbije, smatra da je iznos od tri miliona evra „minoran i omalovažavajući” u odnosu na iznos sredstava koji je bio raspoloživ Hrvatskoj, koja ima upola resursa za poljoprivrednu proizvodnju nego Srbija.

- Zašto Srbija ne pretenduje na očekivani iznos, odnosno zašto nemamo pripremljene projekte za ruralni razvoj, pitanje je za Vladu Srbije i resorno ministarstvo, koje se stvaranjem uslova za korišćenje sredstava iz evropskih fondova bavi godinama unazad - zaključio je Ševarlić.

EU: Sredstva još nisu usaglašena

U Delegaciji EU u Srbiji potvrdili su za “Alo!” da je u toku usaglašavanje projekata sa Ministarstvom poljoprivrede koji će biti finansirani kako kroz IPA tako i kroz IPARD komponentu fonda za budžetsku 2013. godinu, ali u nešto skromnijem iznosu.
- O kojim projektima i kolikim sredstvima je reč, ne možemo da govorimo dok ne bude sve konačno dogovoreno - poručuju iz Delegacije ističući da je za korišćenje IPARD programa neophodno da Srbija oformi posebna tela i osposobi administraciju da sama raspisuje tendere i upravlja fondovima, na čemu se još radi. Inače, EU je kroz IPA fond za 2012. godinu finansirala poljoprivredne projekte vredne 15,6 miliona evra uz dodatnih 1,5 miliona evra budžetskog sufinansiranja.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

ejla Vreme: 12.06.2013 00:01h

....aha...pa neka neko prvo iskontrolise kako se trose takva sredstva....nema parceta papira posle....posetite nacelnike u upravi za veterinu, pa proverite....to su im omiljene parice za uzimanje....n

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs