UBISTVO IZ SAMILOSTI NEKADA JE BILO DOZVOLJENO I KOD NAS
Milosrdni malj!
Oko opravdanosti ubistva iz samilosti svet je veoma podeljen, a u srpskom zakonu za ovo delo zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora, mada je, doduše, kao deo običajnog prava, eutanazija sve do dvadesetih godina prošlog veka u Srbiji bila potpuno legalna!
Žrtvi bi maramom oko glave povezali tanak hleb od kukuruza, nakon čega bi je ubijali udarcima toljage, malja, kamenjem...
Jedino su metodi koji su se koristili za prevremeno slanje bogu na istinu bili nešto brutalniji od onih koji su danas u upotrebi, pa su se umesto injekcije u tu svrhu koristile alatke domaće proizvodnje, uglavnom toljage, budaci ili lopate!
Nova moda - „suicidni turizam“
U Švajcarskoj je parlament nedavno odbacio zahtev za pooštravanjem kontrole pomaganja u samoubistvima i zabrani takozvanog suicidnog turizma. Inače, glavni klijenti samoubilačkog turizma su oboleli iz Britanije, Nemačke i Francuske. Klinika „Dignitas” u Cirihu od svog otvaranja, 1998. godine, bavi se isključivo eutanazijom. Ovde dolaze teško bolesni pacijenti iz svih krajeva sveta kako bi prekratili svoje muke, a za poslednjih 12 godina izvedena je 1.041 eutanazija. Na listi čekanja trenutno se nalazi skoro 6.000 ljudi koji pate od neke neizlečive bolesti. Vlasnik klinike je advokat Ludvig Mineli, čija je specijalnost borba za ljudska prava.
Tvrdi se da su starci bez opiranja i uglavnom sa osmehom na licu polazili na stratište, jer se smatralo da ih posle ovog sveta i svih muka koje su preživeli na nebu čeka raj. „Privilegiju” da se okiti titulom dželata imao je uglavnom najstariji sin ili neko od dece.
Na događaj pozivano celo selo
Eutanazija je zasad legalizovana samo u Holandiji, Belgiji, Švajcarskoj, Kolumbiji, nekim australijskim regijama i američkoj državi Oregon. Belgija je 2002. godine, kao druga zemlja na svetu, donela zakon o eutanaziji, kojim je ova procedura dopuštena svim osobama starijim od 18 godina, uključujući i zatvorenike. U 2011. odobreno je 1.133 zahteva. Terenska služba od šest mobilnih ekipa za eutanaziju formirana u Holandiji početkom marta prošle godine ima toliko posla da nije u stanju da ga obavi.
Etički komitet Srpskog lekarskog društva već godinama se na redovnim zasedanjima jednoglasno izjašnjava protiv legalizovanja eutanazije.
Tisa Radenković
Legenda o lapotu
O ovom neobičnom običaju, koji je pored Srbije bio zastupljen u pojedinim državama Zapadne Evrope i plemenima Afrike i Južne Amerike, Goran Paskaljević je u Plužinama i Lukovu, selima pored Svrljiga, 1971. snimio svoj prvi film. Autor je dugo među nepoverljivim seljacima tražio glavnog glumca za svoj prvenac pod nazivom „Legenda o lapotu”. Ulogu je na kraju dobio Tisa Radenković iz Plužina, ali je zbog toga imao silnih neprilika. Kada su saznali za bogat honorar koji je sledovao nesuđenoj filmskoj zvezdi, dotad sumnjičavi seljaci počeli su da opsedaju mladog reditelja u nadi da će on promeniti odluku. Tisa je ipak postao glavna zvezda, ali su ga iz zavisti u selu prozvali vampirom. Umesto da uživa u slavi i novcu, ljudi su na njega upirali prstom gde god bi se pojavio govoreći da je vampir. Čak su majke iz ovog kraja svoju decu plašile Tisom vampirom.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |