INTERVJU NEDELJE: SREĆKO STOJANOVIĆ (83)
„Misli su mi u Prizrenu, a trup u Šumadiji“
Srećko Stojanović (83) rodom iz sela Živinjane kod Prizrena, koji je došao u Kragujevac u talasu raseljavanja 1999. godine, ima jednu želju - da grob svog sina premesti bliže sebi. Sve je oprostio, jer, kaže, to priliči njegovim godinama, ali se u mislima stalno vraća na Kosovo.
Srećko Stojanović (83), raseljenik sa Kosova i Metohije | Foto: Biljana Nenković
Zbog toga, bar dva puta mesečno sedne u autobus i odlazi u Prizren. U intervjuu za „Alo!“ pristao je da još jednom prođe putevima grada u kojem je živeo od 1962. godine, gde je osnovao porodicu i odgajio decu, ali i da se priseti golgote u izbeglištvu, otete zemlje i košnica, koje je morao da napusti kada je već bio u penziji. Umesto u svojoj kući, potucao se po izbegličkim kampovima od Vranja do Mladenovca, dok se nije nastanio u Kragujevcu.
- Živeo sam lepo i mirno u Prizrenu. Radio sam u podrumu „Kosovo vino“. Rodilo mi se troje dece. Posle 27 godina rada otišao sam u invalidsku penziju, a onda sam morao da odem. Bio je to 16. jun 1999. godine. Imao sam u rodnom Živinjanu kuću i dva hektara zemlje. I 40 košnica sa pčelama.
Stojanović barem dva puta mesečno putuje u Prizren | Foto: FoNet - AP
- Šta vam je bilo najteže da ostavite?
- Grob svog sina! Umro je pet meseci posle tuče sa Albancima. Nismo stigli ni spomenik da mu podignemo. Odem tamo gde leži neobeležen, zapalim mu sveću, pa mu ispričam šta ima novo. A voleo bih da njegove kosti premestim u Kragujevac. Da bude bliže meni.
- Kako?! Teško. Tada sam se bližio 70. godini. Prvo smo bili u Vranju. Šest meseci smo bili u sportskoj hali, a pokojna supruga bila je težak šećeraš. Dve porodice u jednoj sobi. Onda je usledio Niš, pa Mladenovac. Nismo mogli dole da ostanemo, a ovde smo opteretili Srbiju. Ne znaš gde ćeš! Na kraju, došao sam u Kragujevac i sad imam svoju garsonjeru ovde. Ćerka mi je udata, tu blizu, pa ima ko da vodi računa o meni.
- Da li biste i sada želeli da se vratite u Prizren?
- Uvek! Trup mi je ovde, ali misli su dole. Vuče me nešto kao struja!
- Da li i koliko često idete u Prizren?
- Bar dva puta mesečno. Ima nešto malo Srba koji su se vratili, ali teško žive. Sednem u autobus, put traje i po devet sati. Ali nije mi teško. Imam dole 10 ari zemlje koju su mi uzeli Albanci. Sad pokušavam na tom njihovom sudu da je povratim.
Jedina Srećkova želja je da grob svog sina sa Kosova premesti bliže sebi
- Zbog čega je važno tih 10 ari kada ste izgubili mnogo više?
- Ne treba meni ta zemlja. To je dug prema precima. Evo zašto. Pričao mi je otac kako je bio siromašan. Trpeli su gladni da bi štedeli i kupili tu zemlju. Samo radom su postali bogati i zbog toga ne dam da sad neko drugi hoda kroz moj voćnjak. Možda i zato što je to jedino zašta mogu da se borim i da promenim.
- Delujete pomirljivo?
- Oproštaj je najvažnija stvar u životu. Svima morate da oprostite, ne zbog njih, već zbog sebe. Da živite u miru. Ipak, imam porodicu, nije red da budem ozlojeđen. Iza mene je devetoro unučadi i petoro praunučadi. Kad dođete u ove godine, shvatićete o čemu pričam.
- Šta je još važno?
- Svakog dana posle ručka popijte pola litra vina. Redovno sam pio „Kosovski božur“ i dočekao ove godine.
Ne zatvarajte se ni u sobu ni u sebe!
Srećko Stojanović (83) dane provodi berući lekovito bilje po Šumadiji.
- Znam svaku travku po imenu i za koju boljku je dobra. Šetam mnogo, a onda svratim u Crveni krst u Kragujevcu. Oni imaju svakog utorka „Kutak za kvalitetno starenje“. Skupi se nas nekoliko desetina. Malo radimo vežbe da se fizički razmrdamo, onda imamo neke svoje radionice. Smejemo se, ispričamo, pročitamo novine, popijemo čaj ili kafu... Druženje sa ljudima je lek. To ozdravljuje svaku dušu. Nemojte da se zatvarate ni u sobu ni u sebe! Može da bude pogubno!
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |