- Zakonom o javnim nabavkama predviđeno je da se lekovi tretiraju kao i sva druga roba. Ne gleda se da li je zdravlje ili život u pitanju. Iako bi tenderi trebalo da traju do mesec dana, često se proces odugovlači jer svaki ponuđač ima pravo na žalbu - kaže Violeta Brković, predsednik Udruženja.

Upravo ovakva situacija dogodila se u proleće u Betaniji, kada bebe tri meseca nisu dobijale vakcinu protiv hepatitisa. Jednostavno Betanija je potrošila zalihe, a tender nije okončan. Slična situacija bila je i na Klinici za interne bolesti, gde su zbog toga pacijenti donosili antibiotike.

- Stric mi je ležao u ambulanti sa sumnjom na nespecifičnu upalu bubrega. Morali smo da mu kupujemo antibiotike, a sestre su se stalno izvinjavale što nemaju lek - kaže Milorad Gavrilović.

Ništa bolje ne prolaze ni pacijenti koji stignu u apoteke, a na njihovom receptu piše “Cito!”, što znači da im je život ugrožen bez leka i da po Zakonu o zaštiti prava pacijenta mora da im bude obezbeđen u roku od tri dana.

- Dešava se da tek nakon tendera koji važi za pola godine ili godinu bude registrovan novi lek. Kardiolozi ga, recimo, odmah prihvate jer je odličan. I nama se pojavi pacijent s uputom na kojem piše hitno, a mi samo možemo da mu kažemo da lek nemamo i da je novi tender u toku – kaže Brkovićeva.

Zbog ovakvog zakona, dodaje ona, farmaceuti nisu bili spremni ni da obezbede lekove za žrtve poplava jer količine koje se nabavljaju na tenderu ne obuhvataju vanredne situacija.

U teškoj su situaciji i oni koji boluju od retkih bolesti, kao i onih koje se brzo šire.

Iz ovih razloga, smatraju farmaceuti, Zakon o javnim nabavkama krši najmanje pet članova Ustava, među kojima i onaj da je “ljudski život neprikosnoven”.