SPASILAC VLADIMIR MILUTINOVIĆ (36), VLASNIK PSA:

„Naćulio je uši i lajao je sve jače“

„Kada sam ušao u pećinu, pas Šiba je naćuljio uši, telo mu je bilo napeto, pravo kao strela. Lajao je sve jače. Spustio sam se niz jamu duboku 12 metara i kroz nekakav mali otvor video sam monahinjinu ruku. Ispod otvora nalazila se rupa od četrdesetak centimetara sa metar i po, ispred koje su se nalazili kamenje i kosti životinja. Monahinja se kroz tu rupu provukla u ležećem stavu, verovatno u potrazi za izlazom. Ne mogu da opišem sreću kada sam video da je živa i da nije ozbiljno povređena“, započinje priču za „Alo!“ Vladimir Milutinović (36), spasilac Gorske službe spasavanja (GSS), koji je uz pomoć svog vernog psa prvi stigao do nesrećne monahinje i spasao je sigurne smrti.

- Za razliku od policijskih pasa, koji njuškaju zemlju, psi spasioci nos drže visoko. Oni love visoki miris, odnosno miris koji isparava iz tela... Šiba se, njuškajući, samouvereno kretao kroz stenovit, nepristupačan teren, sve dok nismo došli pred stenu koja se nalazila na nekih desetak metara iznad moje glave. Psu se tačno po telu vidi kada nanjuši unesrećenog. Rep mu je visoko podignut, uzbuđen je, napet i laje - dodaje Vladimir, koji je, kako kaže, bio presrećan jer je kod svog prijatelja prepoznao upravo te znakove. Vladimir se potom uzverao uz stenje i došao do pećine duge 15,20 metara. Šiba je postajao sve uzbuđeniji, pokazivao je na ulaz na dnu jame.

- Kroz otvor sam video monahinjinu ruku. Skoro istovremeno, putem radio-stanice neko od kolega je pokušao da me dobije. Starica se u tom trenutku trgla i okrenula ka otvoru, pa sam video da je živa i zdrava. „Staramajko, nemojte da se brinete! Došli smo da vam pomognemo. Sve će biti u redu“, rekao sam joj - prepričava Vladimir. Ubrzo potom, putem radio-stanice, a onda i dozivajući uzvikom „ejlop“, koji najdalje odjekuje u planini, dozvao je i ostale spasioce. Monahinju su uvili u foliju i toplu garderobu da se ugreje, dali joj vodu i na nosilima je provukli kroz uski otvor, a onda i dopremili do vozila Hitne pomoći.

- Neobično je kako je monahinja završila na nekom takvom nepristupačnom terenu, ali se to često dešava sa žrtvama koje nalazimo. Mogu samo zamisliti kroz kakav strah je prošla u jami u kojoj je bila celo veče. Mrak u pećini je potpun, prst pred okom se ne vidi, a gubi se i pojam o vremenu. Mora da joj je bilo jezivo noć provesti tamo - zaključuje Vladimir dok grli svog psa, zadovoljnog nakon uspešne potrage.