Doduše postoje izveštaji koji govore o tome da Luj Bartu nije poginuo od hitaca atentatora, već od zalutalog metka žandarma koji su pucali u onom metežu. To su tvrdnje sina Luja Bartua koji tvrdi da su svi bili zauzeti oko kralja i zaboravili na Bartua, starog čoveka, koji je iskrvario i umro.

Jugoslovenski kralj sa domaćinima bio je 9. oktobra 1934. u otvorenom automobilu marseljske policije, koji se kretao brzinom pešaka. Ne zna se ko je kreirao idealne uslove za atentat, jer su od policije istog dana oduzete sve pisane naredbe. Atentator nije mogao da svedoči jer je izdahnuo od batina.

Za učešće u atentatu suđeno je ustaškim teroristima nižeg ranga, iako je neosporno utvrđeno da su akcijom rukovodili Ante Pavelić i Eugen Dido Kvaternik, koji su unajmili Černozemskog. Ustaški šefovi su bili pod zaštitom Musolinija koji nije dozvolio njihovo izručenje, a Francuska na tome nije ni insistirala.

- Zvanični Pariz je insistirao da Jugoslavija iz optužnica, naročito iz one pred Društvom naroda izostavi Italiju. Musolini je otvoreno radio protiv Jugoslavije, ali je u tom trenutku bio u sukobu i s Nemačkom oko Austrije, prema kojoj je imao aspiracije. Zato je Francuskoj bio važniji od Aleksandra. Jugoslavija je puštena niz vodu - kaže dr Mile Bjelajac.

Istraživači pretpostavljaju da se dokazi o pozadini atentata nalaze u izveštaju francuske državne komisije, ali on je i danas pod embargom.

Velika Britanija je nemački upliv u Jugoslaviju smatrala ugrožavanjem interesa i počela je da pomaže hrvatskim separatistima. Pošto je Nemačka istupila iz Društva naroda, a 1934. u ovu organizaciju je ušao Sovjetski Savez zahvaljujući naporima ministra Luja Bartua, koji je ubijen s kraljem Aleksandrom u Marselju. Obojica su ignorisali upozorenja jugoslovenskih obaveštajaca da ustaše spremaju atentat.

ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ: DEDA JE ZNAO DA SE SPREMA ATENTAT

Moj deda, kralj Aleksandar, imao je informacije da se sprema atentat. Međutim, on je verovao da je u Francuskoj bezbedan, jer je dolazio kod prijatelja. Bez straha, sa Lujom Bartuom, seo je u otvoren automobil, da bi mogao da pozdravi 100.000 ljudi u Marselju, koji su došli da ga vide - priča o tragičnom događaju, za „Novosti“, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

- Kralj je bio veliki diplomata. Predvideo je šta će se dogoditi u Evropi. Saveznice iz Velikog rata su bile u velikoj ekonomskoj krizi. Fašizam je jačao. Preko Male Antante ojačao je naš položaj. Imao je spremnu strategiju. Nažalost, ustaški pokret i VMRO su ga prekinuli u misiji, iako se on iskreno zalagao za jednakost svih naroda koji žive u Jugoslaviji.

- On je nameravao da pored saradnje sa Francuskom, formira „Istočni pakt“, koji bi povezao Sovjetski Savez, Poljsku i Malu Antantu, u kojoj su, pored Jugoslavije, bile Rumunija i Čehoslovačka. Da kralj nije ubijen, verovatno bi taj savez imao veliki uticaj na drugačiji tok istorije. Princ Pavle je to pokušao da nastavi. Uprkos probritanskim osećanjima, da bi izbegao krvoproliće i vojni poraz, osećao je da mora da potpiše veoma nepopularan pakt sa Nemačkom. Podsećam, marta 1941. godine gotovo sve zemlje oko Jugoslavije su bile pod nacističkim uticajem.

Tragično ubistvo kralja promenilo je život porodice Karađorđević. Moj otac, kralj Petar, tada je imao samo 11 godina. Bio je na školovanju u Engleskoj. Pričao mi je da ga je kobnog dana, uveče, probudio direktor škole. Bez reči, odveo ga je u jugoslovensko poslanstvo. Tamo je saznao za atentat. Avionom, odmah su ga prebacili u Jugoslaviju, da bi prisustvovao sahrani.