Odbrana od grada u Srbiji organizovano se sprovodi od 1968. godine, i to u periodu od 15. aprila do 15. oktobra, međutim, ove godine izgleda da nam se crno piše jer nemamo dovoljno ni raketa, kojih nam nedostaje čak dve trećine od potrebnog broja, niti strelaca, prenose Naše novine.

Đorđe Kardum, pomoćnik načelnika Uprave za protivgradnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, kaže da je ove godine na raspolaganju još manje raketa nego prošle, ali da ni sve one neće biti upotrebljene u borbi s gradonosnim oblacima jer zbog administrativnih problema nemamo dovoljno strelaca.

- Strelci ne mogu biti angažovani jer je po sporazumu iz 2011. godine Sektor odbrane od grada iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda premešten u Sektor za vanredne situacije, ali su strelci i protivgradne stanice ostali u nadležnosti RHMZ-a. Plus, prošle godine su izmenjeni neki propisi u oblasti javnih nabavki i ograničenje za prijem u javnom sektoru, što je dodatno zakomplikovalo angažovanje strelaca po Zakonu o dopunskom radu. Nadam se da ćemo bar do 1. maja uspeti da angažujemo oko 3.200 strelaca, koliko nam je i potrebno – objašnjava Kardum i dodaje da bi bilo poželjno da se donese Zakon o odbrani od grada.

On naglašava da Srbiju što se tiče ovog sektora i dalje muči hronična besparica, a da je rizik zbog odlaganja početka sezone ogroman.

- Protivgradne stanice u Srbiji, kojih ima oko 1.600, raspolagaće sa oko 8.000 raketa, što je jedva trećina od potrebnog broja. Za celu sezonu, od 15. aprila do 15. oktobra, neophodno bi bilo bar oko 25.000 raketa. Ovaj problem postoji još od 2009. U ovom trenutku nedostaje nam još tri miliona evra, što nije velika suma, kada znamo kolika može da bude šteta – objašnjava Kardum.

U poslednjih deset godina, tokom sezone odbrane od grada, iznad teritorije Srbije bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a broj dana sa aktivnim dejstvom na gradonosne oblake bio je od 43 do 63 u toku jedne sezone.

- Samo tokom prošle godine, na oko 69.000 hektara grad je napravio štetu procenjenu na više od 60 miliona evra. Protivgradna dejstva smo imali 52 dana – naglašava Kardum i podseća da je Srbija nekada bila deo velikog vrlo efikasnog sistema protivgradne odbrane SFRJ, pa smatra da je saradnja sa sistemima bivših republika i danas važna.

Hrvatska, na primer, ima tri puta manje stanica za odbranu od grada, ali zato mnogo više raketa.