Da je Srbija zemlja apsurda, potvrđuje i anketa o potrošnji domaćinstava, koja je pokazala da smo u drugom tromesečju ove godine, u poređenju sa istim periodom 2013, izdvojili osam odsto manje novca za hranu, ali skoro dva odsto više za alkohol, duvan i narkotike.

Po toj računici, ispada da su Srbi, istanjenih džepova i sa sve manjim kućnim budžetom, spremni da manje jedu kako bi imali više para da piju, puše, pa čak i da se drogiraju.

Odricanja

Osim toga, spremni smo da se odreknemo i lečenja i obrazovanja da bi nam ostalo više para za garderobu, ali i vožnju automobilom.

- Za hranu je izdvojeno oko 20.000 po domaćinstvu, što je 7,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, dok smo u isto vreme povećali izdatke za cigarete, alkohol i narkotike, i to za 1,9 odsto, dok smo izdatke za zdravlje generalno smanjili za 0,7 odsto. Rashodi za odeću i rekreaciju, kao i vožnju automobilom takođe su uvećani, za razliku od izdataka za zdravstvo i obrazovanje, koji su umanjeni - ukazuje i ekonomista Miroslav Zdravković.

Kriza

Stručnjaci kažu da ih ovi podaci ne iznenađuju i da su uobičajeni za zemlje koje su u dugogodišnjoj ekonomskoj krizi.

- Višegodišnje materijalno posrtanje tera naciju da beži od stvarnosti. Zbog toga su nam draži alkohol, cigarete ili narkotici, jer uz njih se zaboravi na ono što je svakodnevica, dok uz hranu to nije moguće. To ne treba vezivati samo za Srbe, jer i da su Britanci, na primer, u ovakvom stanju godinama, i oni bi se pre opredelili za cigarete, alkohol ili narkotike nego za hranu - kaže za Kurir psihijatar dr Jasna Daragan Saveljić.

I psiholog Aleksandra Janković ima slično mišljenje.

- Zbog ekonomske krize postoji osećaj životne obesmišljenosti koji se graniči s beznadežnošću i zato se umesto hrane biraju narkotici ili alkohol. Tako se ide u duhovnu anesteziju, uz pomoć koje se zaboravlja stvarnost - kaže Jankovićeva.