Sedeć na betonu, u hladu omanje krošnje drveta u blizini Futoške pijace, sa usnulom dvomesečnom bebom u naručju, 20-godišnja mlada žena, nevoljna za razgovor, kratko kaže da se zove Jasmina, monotonim glasom uporno ponavljajući: „Bog vam dao sreće, udelite neki dinar...“ U kartonskoj kutiji ispred nje nekoliko kovanica i pokoja papirna dvadesetodinarka. Ostaje dilema da li je to sva prepodnevna zarada ili je deo sklonila u džep.

Svakoga dana se mogu sresti musavi mališani, više dečaka nego devojčica, kako sa ispruženom rukom presreću prolaznike i traže novac. Neki samilosno vade novčanik i u ruku im spuste sitninu, pojedini glasno negoduju i gunđaju, poručujući da im mesto nije na ulici, a ima i onih koji ih, jednostavno, ne primećuju.

U Policijskoj ispostavi Stari grad u Novom Sadu napisali su od početka ove godine 40 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prosjačenja. Velika većina njih je, po rečima Branislava Anđića, pomoćnika komandira ove stanice, otkrivena u organizovanim akcijama. Odmah su procesuirani kod sudije za prekršaje, ali uglavnom tvrde da nemaju novca da plate kaznu, pa završe u zatvoru. Kada se ponovo nađu na slobodi, vraćaju se na ulicu.

Među novosadskim prosjacima, posebno mlađim, u poslednje vreme „popularna okupljališta“ su noćni klubovi, ispred kojih za veče znaju da „zarade“ i do 15.000 dinara, dok se preko dana na ulicama može nakupiti i 2.000-3.000 dinara. Leti, posebno vikendom, mogu se videti ispred kafića, naročito u noćnim satima.

KONKURENCIJA

Prosjačenjem u Novom Sadu se, po policijskim podacima, ne bave samo stanovnici najvećeg grada u Vojvodini i okolnih naselja. Zbog tog „posla“ ovamo dolaze iz Šapca, Subotice i drugih gradova. Uglavnom je reč o osobama starosti od 20 do 25 godina, radno sposobnim.