Koliko su štete Srbiji nanele nepogode najbolje govori podatak da suma od dve milijarde evra predstavlja pet odsto godišnjeg bruto društvenog proizvoda zemlje.

Velimir Ilić kaže da je šteta koju je Srbija pretrpela ogromna, ali da je mogla biti mnog manja da se godinama unazad radilo na prevenciji.

- Za sada utvrđena šteta iznosi 1,7 milijardi evra. Međutim, tako velika suma je moga da se izbegne. Ne bi bilo katastrofalne štete na kućam u Tekiji da su pre 25 godina bile sagrađene tri zaštitne brane da zadrže bujične vode. Godinama se nije ulagalo u protivpožarne puteve, nisu se održavali veliki električni vodovi - naveo je Ilić.

Marko Blagojević, direktor Vladine kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, potvrdio je ove podatke i naglasio da tačne materijalne posledice nepogoda tek treba da budu utvrđene.

-Samo posledice majskih poplava iznose više od 1,7 milijardi evra, od čega je šteta u energetici 494 miliona evra, u proizvodnji i trgovini 346 miliona evra, a na privatnim objektima 230 miliona evra. Precizne procene koliki su gubici zbog septembarskih poplava, kao i kolika će šteta biti zbog snega i leda u istočnoj Srbiji za sada nema, ali nesumnjivo je da će i to biti značajni gubici. - naglašava Blagojević i dodaje da su nepogode nanele ogromnu štetu srpskoj ekonomiji.

-O kakvoj je katastrofi reč govori podatak da visina štete dostiže čak pet odsto BDP-a.