POHAVLE SRPSKOM FILMU

"Ničije dete" oduševilo svet

Autor: A. O. | 20.01.2015 - 11:31:00h | Komentara: 0

Mogao je da bude Srbin, Hrvat ili Musliman. Nije bilo važno. Sve dok nije počeo rat.

"Ničije dete" Haris | Foto: Printscreen Youtube

Lovci u bosanskim šumama pronašli su dete koje je zatim odraslo u Centru za socijalni rad u Srbiji, a potom bilo primorano da se vrati u Bosnu, gde mu je nasumično odabrano ime odredilo sudbinu.

Film "Ničije dete", našeg reditelja Vuka Ršumovića, baziran je na istinitoj priči koja se desila tokom ratnih devedesetih godina. Razotkrivanje besmislene brutlanosti rata kroz oči dečaka nepoznate nacionalnosti privuklo je pažnju kritike na međunarodnim festivalima, od Venecije do Palm Springsa, gde je Ršumović osvojio nagradu "The New Voices/New Visions" ("Novi glasovi/Nove vizije"). Tim povodom priču o ovom dirljivom ostvarenju prenela je agencija AP, uz konstataciju da "ostaje da se vidi da li film može da osvoji i srca publike u Srbiji i Bosni i Hercegovini, bivšim neprijateljima koji se još oporavljaju od sukoba".

- On može da vidi ljude koji se međusobno ubijaju, ali ne i razliku među njima. Njemu su oni isti. Apsurdnost rata postaje jasna kada ga pogledate iz njegove perspektive - rekao je Ršumović o dečaku.

Krvoproliće u bivšoj Jugoslaviji izbilo je kada su se Srbi, Hrvati i Muslimani, koji su bili deo federacije, okrenuli jedni protiv drugih i počeli da stvaraju svoje države. Više od 100.000ljudi je stradalo, a milioni su ostali bez domova tokom konflikta koji je trajao od 1991. do 1995. godine i koji je bio najgori sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Priča o "Ničijem detetu" počinje kada je Jugoslavija još bila jedinstvena, 1988. godine.

Vlasti u Bosni i Hercegovini, jednoj od šest jugoslovenskih republika, nisu bile sigurne šta da rade s čudnim i divljim detetom koje je pronađeno u šumi, pa su odlučile da ga pošalju centralnim vlastima u Begradu, glavnom gradu Jugoslavije. Bez neog posebnog razloga, lokalni zvaničnik dečaku je nazvao Haris, što je inače često muslimansko ime u Bosni.

Čist i obučen, ali još nesposoban da komunicira, Haris je počeo da se transformiše u centru za ostavljenu decu u Beogradu. Počeo je da pohađa školu i stiče prijatelje, a onda su ga nakon četiri godine vlsti Bosne i Hercegovine, sada nezavisne države osiromašene ratom, iz nepoznatijh rqazloga tražile nazad. Vratio se u haos, gde ga je grupa vojnika pokupila da se bori s jnima. "Tvoje ime je Haris, ti si jedan od nas", bilo je objašnjenje.

Ršumović kaže da je prvi put čuo za Harisa od dečakovog bivšeg mentora u centru za decu. Priča se razlikovala od druge divlje dece zato što je simbolizovala "generacije čiji su se životi raspali sa njihovim državama", izjavio je Ršumović u intervjuu z AP.

Žiri u Palm Springsu je saopštio da je "duboko impresioniran ovim "ubedljivim, višeslojnim i sigurnim" filmom o "ličnoj, intimnoj priči smeštenoj u vreme istorijskog previranja". Žiri je takođe saglasan i da je "uloga Denira Murića (bosanskog glumca koji je igrao Harisa) zapanjujuća.

"Ničije dete" je imalo svoj balkanski debi na Zagrebačkom fimlskom festivalu, gde je u oktobru osvojilo nagradu publike. "Ovaj film kao da nam govori da je na ovom prostoru jedini način da preživite da ne budete niko, da budete 'divlji'", napisao je hrvatski filmski kritičar Jurica Pavličić.

Pogledajte trejler za "Ničije dete":

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs