INTERVJU NEDELJE
Nikad nije bilo gore nego sad!
U radionici Dragog Mladenovića (62) više od četiri decenije odjekuju zvuci čekića o nakovanj. Vremena su se menjala, ali poslednjih godina je najgore.
Dragi Mladenović (62), kovač | Foto: Boško Karanović
Ipak, Dragi sa jednakim žarom stvara predmete od kovanog gvožđa, a najveće zadovoljstvo mu je kada, šetajući gradom, ugleda kapiju i ogradu koju je on napravio. I veruje da će kovački zanat opstati, jer inače ne bi čekić i nakovanj koji su decenijama u porodici namenio svom malom unuku.
- Skoro 47 godina, a počeo sam sa svega 16 godina kod jednog od stričeva, radeći od šest ujutru do ponoći. Iako sam bio mlad, nije bilo vrdanja. Tada sam dosta naučio, ali sam zanat usavršio kod majstora Dragana Baraća. Inače, i moj deda Stanoje se bavio istim poslom, otac Mladen takođe, a sada i ja. Nadam se da će me naslediti sin Srđan, mada on za sad samo nadgleda posao.
Šta sve pravite u vašoj radionici?
- Ograde, stolice, stolove, ramove za slike i ogledala, čiviluke... Kako vreme prolazi, ja mu se prilagođavam. U vreme SFRJ bile su popularne vikendice i tada je bilo mnogo više posla. Pravio sam ograde, mnogo baštenskog nameštaja, žaluzine da bi kuća imala vazduha, a da niko ne može da je obije. Vremena su se posle promenila, ljudi više nisu mogli toliko da održavaju vikendice, a nastao je problem sa obijanjem stanova. Tada sam počeo da pravim sigurnosna vrata, ali onda su počeli da ih uvoze iz Kine i Rumunije, pa sam odustao. Dovijam se kako znam i umem, stalno smišljam šta novo i na koji način bih mogao da napravim.
Sve se ručno radi, a mušterije to cene | Foto: Boško Karanović
Kako se živi od kovačkog zanata?
- Živi se nekako ako radiš. Iako sam gazda, ne stajem. Stalno sam u radničkom odelu, a ruke su mi u žuljevima. Kada dam radnicima zaradu i platim njihove obaveze zadovoljan sam onim što ostane. Od rada sa svojih 10 prstiju napravio sam sebi kuću po meri i jednu halu u Bariču, gde sam planirao da preselim posao, zaposlim 20 radnika i povučem se. Eno je sad zvrji prazna, nisam uspeo u svojoj nameri. Ali verujem da je i bolje tako, kažu da je veliki novac veliko zlo u kući.
Koliko mora da se radi?
- Mnogo. Meni je prosek 16 sati. Počinjem u sedam, a ostajem do 23 časa. Do pre nekoliko godina sve sam radio sam. Nikada nisam išao na odmor jer je najviše posla leti, a nikada nisam izostajao, ni zbog bolovanja. Radnja mora uvek da bude otvorena. Jer ljudi će dolaziti, a neće biti nikog, pokazao bih time neodgovornost. Sada imam pomoć dva šegrta, pa je malo lakše, ali ja i dalje ne idem na odmore. Nekad ne stignem ni da jedem, nema vremena. Ali kad vidim negde kapiju koju sam ja napravio, zaboravim na sve tegobe zanata, i glad, i promaju, vrelinu pored užarene peći. Jednu od svojih garnitura koju sam radio za važnu državnu instituciju prepoznao sam u promotivnom spotu jednog od predsedničkih kandidata za izbore. Toliko sam se obradovao.
Rad, rad i samo rad: Dragan sa šegrtima | Foto: Boško Karanović
Kako ovaj zanat opstaje u doba razvijenih industrijskih tehnologija?
- Opstaje jer i dalje ima usluga kod kojih ništa ne može da zameni veštu ruku kovača. U našoj radionici se poštuje tradicija tako da se svi elementi ručno kuju, a ovim sistemom rada možemo izaći u susret i najsloženijijim zahtevima naših klijenata.
Šta je to što privlači kupce da kupe vaše proizvode, s obzirom na cenu koja je prilično visoka za naše standarde?
- To što će moj proizvod trajati 500 godina, a onaj, možda jeftiniji, neće ni 20. Oni koji imaju želju da poseduju nešto lepo i trajno doći će kod mene. Ovo je jedina radionica gde se predmeti i dalje proizvode ručno, a to je na ceni. Na taj način oni imaju unikate, jer nikada ne možete napraviti dva identična predmeta. Radimo i po narudžbini i želji kupaca. Treba napraviti nešto što je mušterija videla u Španiji i želi da izgleda potpuno tako. Takođe, jedino još mi ručno nitujemo predmete, dok se u fabrikama oni vare, pa često dolazi do lomova. Naši predmeti su dugovečni. Kupite jednom i ne mislite više.
Dragi Mladenović | Foto: Boško Karanović
Imate li podatak koliko još kovačkih radnji postoji u Beogradu?
- Ranije je samo u mom okruženju postojalo desetak ovakvih radnji, a u celom gradu ih možda ima još dve, tri.
Je l‘ pokriva potražnja ponudu?
- Zavisno od vremena. U šali kažem da je sreća što se moj proizvod ne topi. Ali uvek je bolje da se radi nego da stane proizvodnja. Najviše se proizvodi i prodaje leti, a zimi slabije. Tada idu samo sanke. Sreća je ako padne dosta snega. Kada je bio onaj veliki sneg 2012. godine, prodao sve sanke koje sam imao. Više od 300 saonica, a tražilo se još. Moje sanke su stigle čak do Toronta.
Kako se postaje dobar majstor zanata?
- Čovek mora vredno da radi da bi postao veliki majstor, da daje od sebe sve što može. Ali pre svega toga mora da bude dobar čovek, pošten, a to se pamti. Ne sme da vara mušteriju i da joj proda nešto što brzo rđa. Morate zaslužiti poverenje. Takođe, da biste uspeli, morate biti i dizajner i arhitekta i trgovac, sve u jednom.
Prolazi li kod vas cenkanje?
- Ljudi se uvek cenkaju i traže još jeftinije iako ja u startu stavim najmanju moguću cenu. Razmišljao sam čak da stavim veću cenu, pa da cenkanjem dodjemo do one prave.
Ako nas i Vučić izda, ne znam šta ćemo
Pratite li politiku?
- Pratim koliko mi vreme dozvoljava. Nemam ga mnogo. Znam samo da se u Titovo vreme najbolje živelo, a od tada smo svašta preživeli. Ja sam potpuno izgubio poverenje. Sada sam glasao za Vučića. Nekako sam osetio da je on malo pošteniji od ostalih, mada nije ni bilo nekog izbora. E, sad, ako nas i on izda, ne znam šta ćemo. Sviđa mi se što se uhvatio u koštac sa tajkunima i voleo bih da njihov novac vrati u narod. Takođe, treba da sredi crnu ekonomiju kako bi videli gde odlaze pare i zašto nema posla.
Tagovi:
-
promilko Vreme: 17.08.2014 12:24h
Svaka cast majstore,ali mi smo odavno izdati i zdravo tesko da nam spasa ima.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |