Svečanu litugriju služio je patrijarh srpski Irinej, a ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Nikolić je istakao da je ta bitka "najveća perjanica u slavnoj i pobedničkoj ratnoj epopeji Srbije, ne samo u Velikom (Prvom svetskom) ratu" i da je dobijena "velikom veštinom vojskovođa i predanošću svakog vojnika".

"Mala Srbija, a velika u svojoj nepodeljenosti i jedinstvu, ratovala je na Kolubari neposredno s jednom ogromnom imperijom, a posredno s četiri imperije, i pobedila", kazao je on.

"Većina čovečanstva je shvatila da onaj ko jednom čini nepravdu, preti mnogima i zato su uz Srbiju stali i carska Rusija, i Francuska, i Engleska, i, na kraju, SAD. Mit o nepobedivosti germanskog carskog oružja, slomljen je na Kolubari i na Suvoboru", naveo je Nikolić.

"Danas se vode drugačije bitke koje od nas traže drugačiju taktiku i mudrost. Pobedićemo poštujući porodični zavetni kovčeg koji se prenosi s oca na sina, da uvek i svuda damo sve od sebe, pokažemo svoje nasleđene vrline i ljubav prema otadžbini, jer nemamo pravo da izneverimo junačke pretke", kazao je Nikolić.

Predsednik Srbije je rekao da je Kolubarska bitka bila "senzacija i za osvajaće i za saveznike, a možda i za Srbe".

"Kolubarska bitka proučava se bezmalo na svim vojnim akademijama sveta, kao primer vojne veštine i generalske odvažnosti, taktike i strategije", kazao je Nikolić i ocenio da se, posle Drugog svetskog rata, u osnovnim i srednjim školama u Srbiji pominjala "stidljivo ili nikako".

On je kazao da se Srbija na Kolubari spojila u "veliko srce potomaka i predaka.., a kada je narod jedinstven, takav narod nije moguće nazvati malom nacijom", kazao je predsednik.

"Srbe ne možeš da pobediš, osim ako ih ne podeliš - to je poruka naših predaka sa Kosova, Kolubare, Suvobora, Kajmakčalana i Soluna", ukazao je Nikolić i dodao da "Srbi nisu slabili svoje jake ljude, jer se slabljenjem jakih pojedinaca slabi nacija pred neprijateljem".

Nikolić je podsetio da se tokom Kolubarske bitke uz vojsku povlačio i narod i da je izgledalo da nema izgleda da se zaustavi austrougarsko napredovanje.

Nikolić je govor završio rečima" "Živela Srbija!", a potom je odsviran "Marš na Drinu".
 

Okolne ulice oko hrama su bile blokirane i građani su mogli prići samo sa jedne strane.

Kraj spomen-kosturnice boraca Kolubarske bitke vence su položili predsednik Srbije, predstavnici Vlade, Skupštine, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, praunuk vojvode Živojina Mišića i predstavnici Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Predstavnici diplomatskog kora ostavili su kraj spomenika po crvenu ružu.

Centralna ceremonija povodom 100 godina od Kolubarske bitke održana je u spomen-hramu Svetog Dimitrija u Lazarevcu, a potom je u Gradskom parku izveden umetnički program.
 

Bitka na Kolubari jedna od najvećih u Prvom svetskom ratu

Кolubarska bitka je najznačajnija bitka između vojske Кraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine na frontu dugom preko 200 kilometara. Okončana je uspešnom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije pod komandom generala Živojina Mišića, protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, u trenutku kada je ceo svet očekivao vesti o kapitulaciji Кraljevine Srbije.

Vojvodu Mišića izučavaju na vojnim školama

Srpsku vojsku na Kolubari predvodili su vojvode Živojin Mišić i Radomir Putnik a austrougarsku Oskar Poćorek. Gubici i jedne i druge strane bili su užasavajući. Od 300.000 austougarskoih vojnika nakon bitke van stroja se našlo čak 273.000, a poginulo ih je oko 28.276. Srbija je u ovu bitku ušla sa 253.884 vojnika od kojih je 132.000 ostalo van stroja. Procenjuje se da je u Kolubarskoj bici poginulo oko 22.000 srpskih vojnika. Кolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisavanja Prve Srpske armije i koncentrisanog udara na Šetu armiju Austrougarske carevine koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

Lazarevačka spomen- kosturnica jedinstvena u svetu

Nakon bitke srpski seljaci su leševe svih poginulih vojnika pokopali na vojničkom groblju u Lazarevcu. Tek pred Drugi svetski rat, 1939. godine kosti nastradalih ratnika prenete su u Hram Svetog velikomučenika Dimitrija koji je, prema projektu Ivana Rika, izgrađen povodom 25-godišnjice bitke. U kosturnici ove spomen-crkve sahranjeno je oko 20.000 srpskih i 30.000 neprijateljskih vojnika poginulih u Kolubarskoj bici. Ni na jednom drugom mestu nije sahranjen ovoliki broj poginulih pripadnika dve suprostavljene vojske i po tome je ovaj hram jedinstven u svetu.