JUBILARNA DODELA

NIN-ova nagrada Goranu Gociću za 'Tai'!

Autor: Tanjug | 13.01.2014 - 12:51:00h | Komentara: 0

Roman "Tai" Gorana Gocića u izdanju "Geopoetike" dobitnik je jubilarne 60. NIN-ove nagrade za roman godine, saopštio je danas predsednik žirija Vasa Pavković.

NIN Foto: RAS

Foto: RAS

U najužem izboru za ovu prestižnu književnu nagradu bili su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), "Arkadija" Milete Prodanovića (Arhipelag) i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).

Zziri u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Pavković odabrao je "Tai" od 182 pristigla naslova objavljena u 2013.

NIN-ova nagrada biće uručena Gociću na svečanosti u Skupštini grada u petak, 17. januara u 17 časova. Generalni sponzor nagrade je Pošta Srbije.
Goran Gocić je krajem prošle godine dobio nagradu "Miloš Crnjanski" za svoj prvi roman "Tai".

Rođen u Užicu 1962. godine, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu Beograd i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Slobodni je novinar i filmski kritičar. Pisao je za Start, NIN, Filmsku kulturu, Sineast, Ekran, Borbu, Intervju, RTS i za još oko 20 medija: Dnevni telegraf, Politika, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund....

Jedan je od autora zbornika o masovnoj kulturi "Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza" (2000) i "Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine", koji su objavljeni na više jezika.

NIN Foto: RAS

Goran Gocić | Foto: RAS

Pre nekoliko godina uključio se u projekat Balkanski dnevnici, veb sajt sa tekstovima i video klipovima o Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji i njihovim pravoslavnim crkvama. Sajt je bio kratkog daha, ali Gocić je završio svoj dokumentarni film o crkvi u Bugarskoj.

Dobitnik je više nagrada za eseje. Objavio je studije: "Endi Vorhol i strategije popa" (1997/2012) i "Emir Kusturica: Kult margine" (2001/2006).

Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova "Bloody Foreigners" (2000) i "Balkanski dnevnik: Bugarska" (2010). Radovi su mu prevedeni na deset jezika.

U intervjuu "Novostima" on je za glavnog junaka romana "Tai" naveo da je to "sredovečni, pomalo naivni i fantazijama skloni gospodin koji, posle decenije manje-više otmenog propadanja u Beogradu, gubi veru u ljude i zatiče se u tački gde se susreću emotivna, duhovna i profesionalna kriza".

Na mikronivou, u romanu "Tai", zapadnjaci se isceljuju i vraćaju k sebi u društvu Tajlandjanki, dok one podižu budžet za popravku krova i školski pribor. Na makronivou, Zapad istrajno gaji pripovesti o pustolovima koji otkrivaju nove zemlje i njihove prirodne lepote, a Treći svet propoveda o prometejskim belim bogovima koji dolaze izdaleka i donose moć, znanje i tehnologiju, rekao je Gocić.

NIN Foto: RAS

Foto: RAS

Ako pogledate sudbine Pola Gogena, Marka Pola ili Džejmsa Kuka, vidite da su se ovakvi mitovi pretočili u istoriju. Sličan je slučaj i s romanom "Tai" - i u njemu legende, kao što je ona o Svetom Hristiforu, postaju deo jedne intimne istorije.

"Mi iz bivše Jugoslavije smo, poput junaka romana 'Tai' preživeli gorku porodičnu svadju i razvod, tokom kojih smo uglas vežbali da se raspravljamo i mrzimo one koji su nam najsličniji. U kompletu sa strahom od stranaca, došli su i brojni drugi strahovi. Tužna je istina da smo se urotili protiv sebe.

Posledica je blokiranost, podozrivost i izdeljenost na sitne, nemoćne i zavadjene feude - uključujući i raskomadanu književnost jednog zajedničkog jezika", rekao je Gocić.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs