OVO SE NEĆE SVIDETI ADVOKATIMA

Notarima namenili 10,5 miliona evra!

Autor: Novosti | 04.01.2015 - 19:51:00h | Komentara: 3

U izmene Zakona o javnim beležnicima radi proširenja njihovih nadležnosti ukupno će biti uloženo 10,5 miliona evra.

Nije čudo što se advokati bune: Notari

Notari | Foto: D. Milenković

Ovo su podaci prikazani u okviru državnog Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23.

Tačnije, ovu svotu izdvaja nemačka organizacija GIZ, u okviru Programa pravne i pravosudne reforme, dok će iz budžeta Srbije ove godine biti izdvojeno 71.136 evra. GIZ je već, kako se vidi iz Akcionog plana, između 2011. i prošle godine uložio 5,250 miliona evra da zaživi notarijat u našoj zemlji. Od ove, pa sve do kraja 2018. biće uloženo još po 1.312.500 evra godišnje.

Pitanje zašto nemačka organizacija ulaže u jednu branšu u Srbiji zbog koje je na noge ustalo 8.500 ovdašnjih advokata, postavljeno je i na poslednjoj konferenciji za novinare Advokatske komore Srbije prošle godine. Doduše, nisu pominjane brojke, ali je predsednik AKS Dragoljub Đorđević izjavio da "se zna ko je Veliki brat koji ulaže u javnobeležnički sistem u našoj zemlji". On, međutim, nije imao odgovor zašto.

Kolike pare se ulažu i zbog čega ne zna ni predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović. On za "Novosti" ipak objašnjava o kakvom proširenju nadležnosti je reč. - U skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, sve overe koje su bile u nadležnosti sudova ili opštinskih uprava prelaze notarima od 1. marta 2015. - kaže Đukanović.

U ovom trenutku u Srbiji rade 92 beležnika i on se slaže da taj broj nije dovoljan za novi obim posla od proleća. Zato je Javnobeležnička komora raspisala javni konkurs za imenovanje 117 novih beležnika za teritoriju cele zemlje, a pre svega u opštinama u kojima do sada nisu izabrani, i zatim u opštinama gde se pokazalo da izabrani broj nije dovoljan. Konkurs je objavljen 30. decembra u "Službenom glasniku" i traje 30 dana od dana objavljivanja.

- Uvođenje javnog beležništva je sastavni deo reforme pravosuđa i usklađivanja sa zakonodavstvom EU, a krajnji cilj je efikasniji i sigurniji pravni sistem. Ovo nije prvi put da zakonodavac deo nadležnosti sudova prebacuje na druge institucije radi efikasnosti. Podsećam da su se nekad poslovi registracije i preregistracije firmi obavljali u privrednim sudovima, pa je to prebačeno u Agenciju za privredne registre - kaže Đukanović.

Ranije su se i podaci o nepokretnostima čuvali u zemljišnim kljigama sudova, a sada o tome brine katastar. I obe službe su se, napominje, pokazale efikasnijim. - Suština je u povećanju pravne sigurnosti i efikasnosti, i to je najvažnije za krajnje korisnike - građane i pravna lica. Građani javnim beležništvom dobijaju pre svega povećanu pravnu sigurnost, jer beležnici prilikom sastavljanja i overe ugovora moraju da provere dokumentaciju, da se uvere da je sve u skladu sa zakonom, što sudovi ranije prilikom overe nisu radili, već su samo verifikovali identitet stranaka - ističe predsednik JBK.

Advokati, međutim, ne misle tako. U Srpskom advokatskom društvu napominju da su pred Ustavnim sudom osporili odredbe Zakona o javnom beležništvu i sa njim povezanih zakona "bez kojih i sam taj malopravnički zakon ne može opstati u pravnom životu".

- Poslenici prava čiji naučni i stručni autoritet je etabliran i van granica naše zemlje, osporili su ustavnost, naučnoteorijsku prihvatljivost, ali i društvenu korisnost ovako ustrojenog sistema beležništva - kaže Dušan D. Bratić iz Društva. - Istovremeno, povodom desetkovanja njenih poslova u korist "odabranih" notara, advokatura je u stanju krajnje nužde primenila obustavu rada. Ionako u neredu, srpsko pravosuđe našlo se u ponovnoj agoniji, pa više u svojim vitalnim tačkama i ne funkcioniše. Ukupno gledano, taj neslavni poduhvat i sve što ga je pratilo, posebno indicije korupcije i oštećenje budžeta, Srbiju su skliznule ka zemlji vladavine neprava. Pravne, ekonomske i posledice po međunarodni ugled još nisu sagledane.

Pregovori između predstavnika Advokatske komore Srbije i stručnog tima Ministarstva pravde nastaviće se 5. i 8. januara, potvrđeno je za "Novosti" u AKS. Po rečima pomoćnika ministra Čedomira Backovića, ostale su dve sporne tačke - da li notari imaju pravo da odbiju overu, odnosno solemnizaciju ugovora koje sačini advokat, ako smatraju da je pravno štetan, i da li smeju da sastavljaju javnobeležničke zapise i onda kad zakon to ne nalaže.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

ZIVKO Vreme: 04.01.2015 20:10h

Notorna, neoboriva, nediskutabilna činjenica da je po zakonu za početak rada notara potrebno formirati komoru, koja MORA IMATI NAJMANJE 100 (SLOVIMA: STO) NOTARA, je prenebregnuta, zaobidjena. Mnogi zakoni su odlagani u zadnji čas, samo ovaj nije mogao. Ja mislim nije smeo. Sama činjenica da je dva meseca ili malo više 30% od visine naknade išlo notarima a ne u budžet je dovoljan razlog da CELOKUPNA EKIPA KOJA JE RADILA NA UVODJENJU NOTARA, UKLJUČUJUĆI MINISTRA I NARAVNO SVIH 92 NOTARA BUDU RAZREŠENI I POSLATI NA POŠTU DA LUPAJU PEČATE (OBAVEZNO DA BUDU POD KONTROLOM) jer kako narod da ima poverenje u njih, koje pravo oni primenjuju, koje pravo oni poznaju, koje tumače. Svoje mesečne prihode na vođe desetina hiljada eura mesečno, znamo. Ali za to ovaj narod ne bi trebao da trpi i ćuti. U najmanju ruku, ostaju nam sledeći izbori, pa da opet glasamo za promene.
branko1 Vreme: 04.01.2015 21:15h

Au ,al me uzbudi vaš naslov.Ne mogu da verujem da će to pogoršati psihičko stanje advokata.Šta to radi ova drzava.Umesto da gura pare u d**e advokata,oni donose neke glupave propise koje njih iritiraju.Ali ozbiljno da vam kažem.Boli me ona stvar da li im se to sviđa ili ne
CIRINELA Vreme: 05.01.2015 02:32h

Zakon o javnom beležništvu ( notarima ) je donet još 2011-te godine i gospoda fiškali tada nisu imali nikakvih primedbi. Danas im je kobajagi došlo iz dupeta u glavu a možda su otišli po mišljenje kod donosioca Zakona te 2011-te.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs