Veće je, takođe, odbacilo argumente Mladićeve odbrane da treba odbaciti komandnu odgovornost optuženog za zločine koje su počinile grupe koje nisu bile u sastavu VRS.

U obrazloženju odluke, Pretresno veće je ocenilo da pravilo 98 bis treba razmatrati u vezi sa tačkama u celini, a ne sa optužbama u okviru tih tačaka, te stoga nije razmatralo zahteve odbrane vezane za pojedinačne incidente u pojedinim tačkama.

Veće je zaključilo da optuženi treba da odgovara za sve tačke optužnice, pošto po pravilu 98 bis treba proceniti da li postoje dokazi koji mogu da potkrepe osuđujuću presudu po svakoj tački optužnice, bez obzira na to da li je odbrana eksplicitno osporila sve tačke, navodi se u saopštenju Haškog tribunala.

U vezi sa tačkama 1 i 2, Veće je zaključilo da postoje dokazi o genocidnim delima koji su izvedeni u 15 opština Bosne i Hercegovine uključujući Srebrenicu i da dokazi pružaju informacije o genocidnim namerama počinitelja.

Veće je, na osnovu dokaza, zaključilo da je u periodu koji obuhvata optužnica postojao udruženi zločinački poduhvat u kojem su učestvovali članovi političkog rukovodstva bosanskih Srba i glavnog štaba VRS, uključujući optuženog Mladića i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

Prema mišljenju Veća, postoje dokazi da je optuženi značajno doprineo sprovođenju združenog zločinačkog poduhvata.

Cilj je bio da se bosanski muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorija BiH na koje su Srbi polagali pravo, a optuženi Mladić je, kao komandant glavnog štaba VRS, sproveo određene mere u cilju ostvarenja takozvanih "strateških ciljeva", rekao je predsedavajući sudija Alfons Ori.