POLOVINA OBOLELIH JE RADNO SPOSOBNA

Oko 670.000 odraslog stanovništva Srbije boluje od dijabetesa

Autor: Tanjug | 25.02.2015 - 17:39:00h | Komentara: 1

Prema procenama Instituta za javno zdravlje oko 670.000 odraslog stanovništva Srbije ima dijabetes koji je peti vodeći uzrok umiranja i opterećenja bolestima, saopštili su danas organizatori skupa ''Dijabetes, rastući problem u Srbiji" koji je imao za cilj da upozna javnost o rastućem javno zdravstvenom problemu koji dijabetes predstavlja.

Dijabetes

Dijabetes je jedna od vodećih zdravstvenih i razvojnih izazova 21 veka | Foto: Profimedia.rs

Na temu dijabetesa govorili su predsednik republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti Nebojša Lalić koji je konstatovao da je dijabetes ozbiljna i podmukla bolest od koje oboljeva sve više ljudi i u svetu i kod nas i specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja Voždovac Mirjana Lapčević.

- Samo intenzivnivnim pristupom, koristeći brojna sredstva koja treba da nam budu dostupna, možemo se izboriti sa ovom bolešću - rekao je Lalić, a navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, dijabetes je jedna od vodećih zdravstvenih i razvojnih izazova 21 veka, a istraživanje Međunarodne Dijabetes Fondacije govori da u svetu trenutno ima 285 miliona obolelih od dijabetesa, dok se u sledećih dvadeset godina procenjuje dalji porast obolelih na 438 miliona.

U Srbiji, Institut za javno zdravlje procenjuje da oko 670.000 odraslog stanovništva ima dijabetes, pri čemu polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo starosti od 40 do 59 godina.

Na skupu je rečeno da tip 2 čini 90 odsto svih slučajeva dijabetesa, a da prema podacima Registra za dijabetes u Srbiji, gotovo trećina novodijagnostikovanih obolelih od ovog tipa, već ima jednu ili više kasnih komplikacija kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, nervnog sistema, oštećenje vida...

Kako je istaknuto, usled dijagnostike tih zdravstvenih problema, komplikacije dijabetesa, veoma su česti slučajevi hospitalizacije pacijenata u Srbiji, a samim tim su i troškovi lečenja viši u odnosu na EU.

Prema iskustvima zapadnih zemalja EU, uvođenje besplatne edukacije, savremenog lečenja i učestale kontrole pacijenata smanjuje se stopa smrtnosti za do 25 odsto, broj moždanog udara za do 40 odsto, a troškovi lečenja pacijenata na godišnjem nivou za pet odsto.

U saopštenju je istaknuto i da je potreba za stvaranjem međukoraka između standardne terapije i insulina dovela do uvođenja nove klase lekova tipa DPP4 2006. godine, a tim povodom Lapčević je istakla da ta grupa oralnih lekova predstavlja zlatni standard u svetu, jer se pokazalo da sprečava komplikacije bolesti i značajno smanjuje rizik pojave hipoglikemije kod pacijenata.

U Srbiji prvi lek iz klase DPP4 inhibitora registrovan je 2007. godine, ali do današnjeg dana taj vid neophodne terapije nije dostupan pacijentima preko liste lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ističe se u saopštenju.

Uprkos tome ovi lekovi se nalaze u farmakoterapijskom protokolu za lečenje šećerne bolesti dostupnom na internet prezentaciji RFZO, uz procenu stručne komisije da oko 10.000 pacijenata sa dijabetesom Tipa 2 čeka na ovu vrstu terapije.

Srbija je poslednja zemlja u regionu koja ne omogućava svojim pacijentima obolelim od dijabetesa Tipa 2 pristup DPP4 terapiji, navedeno je u saopštenju.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Pahomije Vreme: 25.02.2015 20:48h

Pa kod nas ce I mrtvake da proglase radno sposobnim. Samo treba da ih iskopaju I daju im posao jer su umrli pre vremena. Za to vreme, omladina moze da ceka na posao I da se naravno bavi kriminalom.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs