Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

INTERVJU NEDELJE

Okolina me svaki dan podseti da sam invalid!

Autor: Snežana Ivaneža | 14.09.2014 - 11:30:00h | Komentara: 3

Obuzeti sobom ljudi često ne obraćaju pažnju na one kojima je stvarno potrebna pomoć. U prevozu, na ulici, u radnjama... svakodnevno gledamo namrgođena lica. Nasuprot tome, oni kojima je zapravo potrebna pomoć često su puni života, lepih reči i toplih osećanja.

Nemanja Filipović

Nemanja Filipović | Foto: M. Metlaš

Čovek koji ne skida os-meh, Nemanja Filipović (25), rođen je zdrav, ali je postao nepokretan u prvim mesecima života greškom lekara. Uprkos svemu, prešao je više kilometara od mnogih koji su zdravi i voli da naglasi da mu je životni moto: „Čovek se uči dok je živ, a svaki dan živi kao da mu je poslednji“.


- Najveći problem mi predstavlja to što živim na trećem spratu, kad treba da odem do radnje po hleb, na primer. Pogledam kroz prozor i kažem sebi: „Umorio sam se od ovog, do prodavnice koja je nekoliko metara daleko, potrebno mi je pola sata“. Kada izlazim ili ulazim u zgradu, zbog stepenica, uvek mi treba pomoć i uglavnom zavisim od porodice.


Pošto ste veoma druželjubivi, da li vam predstavlja problem da obilazite svoje prijatelje?
- Pošto većina mojih prijatelja živi u zgradi koja je slična mojoj, teško mi je da ih posećujem, pa se oni prilagođavaju meni. Odlazimo u kafiće u blizini koji su obezbedili prilaz za nepokretna lica ili idemo u šetnju koja mi je postala dnevna navika.

Nemanja Filipović

Nemanja Filipović | Foto: M. Metlaš

Da li se družite sa nepokretnim osobama, kakav je njihov pogled na svet?
- U mom društvu nema nepokretnih osoba, jer moj duh dozvoljava sebi da se prilagodi normalnim ljudima. Žao mi je što nema u mom okruženju više ljudi koji su kao ja, zarobljeni u ovim kolicima, mislim da bi se razumeli, ali to samo govori o tome koliko su invalidi diskriminisani u društvu. Ne znam čijom krivicom. Čuo sam za mladića, invalida, koji nikada nije izašao iz svog stana. Ako nemaš novac, podršku roditelja i prijatelja, teško da možeš da se prilagodiš ovom svetu, u ovom stanju.


Šta je država konkretno uradila da vam olakša život?
- Posle porodice, država mi je pružila primanja, mada, da živim sam, ne bih mogao da preživim. Dala mi je podstrek da završim školovanje, motivaciju da nastavim kao sav normalan svet. Nadam se samo da će u narednom periodu invalidi više da se uključe u sve sfere života, da se osete korisno za ovo društvo. Najveći problem je što me okolina, svojom neopremljenošću, redovno podseća da sam invalid, da sam osoba sa specijalnim potrebama. Kriza u državi utiče na sve, pa i na ljude poput mene. Čak i one beneficije koje imamo, smanjili su nam, radi štednje u državnoj kasi.

Nemanja Filipović

Nemanja Filipović

Šta se promenilo u Beogradu što se tiče opremljenosti za osobe sa specijalnim potrebama?
- Mislim da se retko šta promenilo. Nekako, svih ovih godina, stanje u državi je isto i retke su stvari koje su napravljene da bi mi olakšali kretanje. Teško mi je čak i na trotoar da se penjem, ali u poslednje vreme počeli su da prave spuštene trotoare, što je znak pomaka. Znam da je mali, ali meni mnogo znači. Tokom prelaska ulice na većini mesta su spustili trotoar, ali još uvek na delovima bitnih ulica u gradu nisu. I parking mesta koja su rezervisana za lica sa specijalnim potrebama koriste normalni ljudi, jer ne razmišljaju o drugima.


Vozite li kola, kako putujete?
- Mogu da vozim, ali ne vozim, jer je sigurnije da to drugi rade umesto mene. Da bih vozio kola moraju da imaju specijalne ručne i kočnice sa specijalnim pojasevima. Ako mene pitate, to je nešto slično svemirskoj kapsuli. Takođe, jedan od razloga zašto ne želim da vozim jeste taj što ima više loših vozača nego dobrih, pa mogu da nastradam, ne svojom nepažnjom, već tuđom.

Nemanja Filipović

Nemanja Filipović

Kako je proteklo vaše školovanje? Da li ste imali problema pri upisu u školu sa normalnom decom?
- Mogao sam normalno da pohađam Osnovnu školu „Radoje Domanović“, zatim Pravno-birotehničku školu „Dimitrije Davidović“. Išao sam i na Višu školu za saobraćaj i carinu i planiram da nastavim sa obrazovanjem. Mislim da ljudi koji su kao ja imaju veću životnu snagu i energiju od drugih. Nekako mi se čini da više volimo život. Sećam se da su me deca u školi prihvatila sasvim normalno. Bio sam zanimljiv zato sto sam „drugačiji od njih, zato što sam u kolicima.


Gde izlazite? Da li postoje mesta na koja možete sami da uđete?
- Kada izlazim noću, na mesta gde nikada nisam bio, na primer, vlasnici se začude zato što nisu imali prilike da ugoste osobu u mom stanju. Ne shvataju da ja mogu normalno da uživam kao i svi drugi. Na većini mesta na koja izlazim su prilagodili prilaz da mogu da uđem, a na mesta koja nisu, društvo mi pomaže. Inače, izgradili su kafiće koji su namešteni i za osobe poput mene, pa mogu da uđem u opštinu, kao i u crkvu na Novom Beogradu, u blizini mesta gde živim.

Ljubav prema sportu čini me kompletnim


Nemanja prati sport, jer, kako kaže, to je stvar bez koje nije kompletna ličnost. Košarku prati uživo od 2005. godine i od tada ga ništa ne može sprečiti da ode na utakmicu voljenog KK Partizana, i to mu je postalo sastavni deo života.
- Bilo je i lepih i tužnih dana, ali pamtim negativni događaj koji mi je ostao u sećanju. Pogodilo me to što sam morao da se prijavljujem u „Kombank arenu“ da bih mogao da prisustvujem košarkaškoj utakmici KK Partizana. Mesta su ograničena za osobe sa invaliditetom. „Arena“ je, na svu sreću, uvidela grešku, pa smo izgladili nesporazum - s tugom u glasu priseća se Nemanja.

Mislima svuda stižem!

- Čovek da bi normalno funkcionisao i živeo i posle uspeo u životu, mora imati glavu, mozak koji će biti pokretač svega, koji će preuzimati funkciju delova tela koji „ne rade“ kao u mom slučaju noge... Dakle za trčanje ti nisu samo noge potrebne nego i mozak, tako da ja mislima svuda stižem - kaže Nemanja za „Alo!“.

Poslednji komentari
  • nedjo Vreme: 14.09.2014 20:47h

    bravo covece

  • Plazma Vreme: 15.09.2014 07:17h

    Ne daj se legendo...

  • OGNJEN Vreme: 15.09.2014 12:56h

    nemanja grobarcino drzi se !

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP