Koliko dugo ste bili u braku?

- Ukupno devet godina. Tri godine smo živeli zajedno, a zvanično smo se venčali 2004. godine, kada je rođen naš sin Vuk.
Žrtva ste porodičnog nasilja. Kada i kako je zlostavljanje počelo?
- Sve je krenulo kad je suprug počeo da se opija. U početku je to bilo povremeno, a onda od Vukovog rođenja postaje učestalije. Sve mu je bilo povod da popije. Nije dolazio kući po ceo dan iako je imao malo dete i nepokretnu baku, u čijem smo stanu živeli. Sav teret je bio na mojim plećima. Stalno se pravdao i nalazio izgovore. Počele su svađe, a onda vremenom i maltretiranje.
Čemu ste sve bili izloženi u braku?
- U početku je to bilo psihičko maltretiranje, nabijanje kompleksa niže vrednosti, ljubomora, materijalna zavisnost. Želela sam da radim, a on se uvek potrudio da odustanem, rečima: to su privatnici, maltretiraće te. A onda bi prijateljima pričao da sam lenčuga koja ništa neće da radi. Želeo je da u potpunosti zavisim od njega kako bi mogao da me kontroliše. Kada bih uspela da se zaposlim, dolazio bi na posao da me proverava i pravio ljubomorne scene. Vređao me je da sam obična mala kasirka, a onda je platu te iste kasirke uzimao i trošio na alkohol. Dete mi je gladovalo. Zatim je krenulo i fizičko nasilje.
Da li je i Vuk trpeo zlostavljanje?
- Fizičko, srećom, nije, ali dete ima traume zbog njegovog ponašanja. Umeo je da ga ostavi sa pet godina samog kod kuće i ode u kafanu ili da ga povede sa sobom, a da ja ne znam gde su. Nije želeo da čuva dete, pa je Vuk sedeo u parku ispred prodavnice u kojoj sam radila, a ja sam ga čuvala tako što sam ga gledala sa kase. Vodila sam ga kod dečjeg psihologa u Kruševac, ali to više nisam mogla finansijski da izdržim iako mu je razgovor sa psihologom veoma koristio. Takođe, i promena sredine je učinila svoje. Međutim, sreća je da je Vuk veoma pametan dečak, komunikativan, odličan je đak i sve ga zanima, pa smo sve to lakše podneli.

- Duže vreme je u meni sazrevala odluka o tome, ali bila sam nezaposlena

žena sa malim detetom, finansijski zavisna od supruga, od koga trpim nasilje, bez podrške porodice, pa je trebalo vremena da se skupi hrabrost. Većina žena upravo iz tih razloga i ostaje u takvom braku. Odlučujući momenat je bilo veče kada je došao pijan kući i naredio mi da ustanem iz kreveta jer on želi da legne baš tu gde sam ja ležala. Kada sam odbila, tako jako me je udario u glavu da sam se srušila. Onda sam shvatila da je vrag odneo šalu, da će me jednog dana ubiti. Mene više neće biti, on će otići u zatvor, a moje dete će ostati samo. Tada sam presekla i rešila da odem. Uvek postoji izlaz, ma kako vam se to teško činilo. Nemojte trpeti nasilje. Sada živimo teško, ali smo mirni i sa onim malim što imamo zadovoljni.

Da li je vaš bivši suprug tražio starateljstvo nad sinom?
- Nijednog trenutka nije tražio starateljstvo, a dete nije video tri godine, niti je izrazio želju. Odugovlačio je razvod, a jedini motiv bio je da izbegne plaćanje alimentacije. Javljao se nekoliko puta, poslednji put u februaru prošle godine, i obećavao da će doći da se vide, a onda se ni nakon par dana nije pojavljivao. Vuk bi tada počeo čudno da se ponaša i da me vređa. Rekla bih mu da ne mogu da budem odgovorna za postupke njegovog oca.

- Ne krivi me, svestan je i on da je tako moralo biti. Ali u takvim situacijama, kada mu obeća da će se videti, pa pogazi obećanje, on taj revolt nema gde da ispolji osim na meni. Veoma pati za ocem.
Kako danas živite?
- Nas dvoje živimo od 11.500 dinara mesečno. Toliko imamo redovno. Primam 3.300 na ime dečjeg dodatka, 2.200 dinara socijalne pomoći i 6.000 zarađujem očitavanjem struje u četiri sela. Od alimentacije smo za tri godine dobili svega 16.000. Tužila sam bivšeg supruga, ali to se već dugo razvlači po sudu i nema izgleda da će se skoro rešiti. Kada krenu prvi poljski radovi, idem u nadnicu. Berem višnje, šljive, grožđe, ali posla ima samo par dana.
Na koji način rapoređujete raspoloživi novac?
- Ni sama ne znam. Prvo platimo ono najvažnije, struju, zimi drva, zatim mora da se odvoji Vuku za užinu i pribor za školu. Trudim se da deca u školi po njemu ne vide da nemamo novca. Meni ništa nije potrebno. Volela bih da mogu da popravim krov koji prokišnjava, zidove koji se ruše...