Ljajić je precizirao da uljare u Srbiji trenutno koriste 50 odsto svojih kapaciteta, šećerane 25 odsto, konditorska industrija 40 odsto, dok je iskorišćenost kapaciteta u industriji mesa 30 odsto, a u industriji stočne hrane 34 odsto.

"Sajam je posebno značajan jer će čitav 21. vek, biti vek borbe za hranu, vodu i energente, a Srbija je na svu sreću bogata sa sva ta tri resursa, naročito sa potencijalima za proizvodnju hrane", naglasio je Ljajić.

Na toj manifestaciji koja se organizuje treću godinu za redom predstavljaju se najveći i najpoznatiji proizvođači i distributeri hrane i pića, kao i predstavnici trgovinskih lanaca iz 15 zemalja sveta, odnosno iz Evrope, iz zemalja bivšeg SSSR-a, Bliskog istoka i Afrike.

Prema njegovim rečima i Agencija za hranu pri Ujedinjenim nacijama prepoznala je Srbiju kao značajanog proizvođača hrane i da smo druga zemlja u svetu po proizvodnji šljive.

"Ovde se malo zna, ali Srbija je u svetu treći proizvođač maline i brašna od žitarica, četvrti proizvođač gušćije paštete, peta po uzgajanju deteline, šesta po proizvodnji pileće džigerice, sedma po proizvodnji višnje i repe, a deveta po proizvodnji dunje", naglasio je Ljajić.

On je podsetio i da poljoprivereda i prehrambena industrija Srbije učestvuje 17 odsto u bruto društvenom proizvodu zemlje i da se devet godina za redom beleži suficit u razmeni sa svetom.

Precizirao je i da je prošle godine ukupna spoljno trgovinska razmena Srbije poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila 3,3 milijardi evra.

Prema njegovim rečima održavanje Međunarodnog sajma hrane i pića, u Beogradu na kojem se predstavlja više od od 70 izlagača iz 15 zemalja, idealna je prilika da se Srbija prepozna kao značajan proizvođač hrane.

Na sajmu je izložena sveža i smrznuta hrana, meso i mesne prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, testenine i pekarski proizvodi, prerađevine od voća i povrća, organska hrana,
konditorski proizvodi, začini i dodaci jelima, voda, bezalkoholna i alkoholna pića i topli napici.