Zbog svojih kriminalnih aktivnosti, mnogi članovi stranke su i uhapšeni, ali je vladajuća koalicija, predvođena konzervativcima premijera Antonisa Samarasa, odbila u parlamentu predlog levičarske Sirize Aleksisa Ciprasa da se Zlatna zora zabrani. Tako su se grčki neonacisti slobodno kandidovali na izborima za Evropski parlament pa će i njihovi predstavnici u Brisel. Portparol Zlatne zore Ilias Kasidiaris se, osim po pretnjama novinarima, istakao i velikom tetovažom svastike koje mu krasi levo rame.

Ništa manje zastrašujući nije ni mađarski Jobik (tzv. "Pokret za bolju Mađarsku"), čiji su političari pozivali na sastavljanje spiska svih mađarskih Jevreja, organizovali progone i premlaćivanja Roma i pretili napadima na Paradu ponosa u Budimpešti. Pored toga, Jobik ima i teritorijalne pretenzije prema susedima Mađarske, uključujući i Hrvatsku i Srbiju, što sa druge strane ekstremne nacionaliste poput HČSP-a nije sprečilo da jobikovce pozovu u Zagreb na neonacistički marš.

Među deklarisanim neonacistima je i nemačka NPD (Nacionalno-demokratska partija Nemačke) koju su nemačke vlasti više puta neuspešno pokušale zabraniti, a zahvaljujući odluci ustavnog suda Nemačke – po kojoj se za izbore za Evropski parlament ukida izborni cenzus– sada svoje predstavnike imaju i u Briselu i Strazburu. NPD je poznat po organizovanju marševa na značajne datume nacističke prošlosti, širenju mržnje prema Turcima i drugim useljenicima, antisemitskim stavovima, homofobiji.

Niz pripadnika NPD-a, uključujući i stranačke prvake, osuđen je za razne kriminalne aktivnosti, od premlaćivanja do ucena i pljački.

Ostale stranke koje pripadaju ekstremnom spektru evropske politike – od Nacionalnog fronta Marine Le Pen preko Vildersove Stranke slobode pa do austrijske Slobodarske stranke – ne mogu se svrstati u istu kategoriju kao tri navedene, jer niti imaju organizovane stranačke odrede batinaša niti se bave kriminalnim aktivnostima.

Biće zanimljivo gledati kako će se u Evropskom parlamentu u sledećih pet godina isticati njegovi neonacistički članovi, ali i hoće li biti u stanju da međusobno sarađuju, što je uvek bio nepremostiv izazov evropske ekstremne desnice. Naime, koliko god svi oni mrze Evropsku uniju, čini se da druge nacije Evrope mrze još više i da svako od njih ima teritorijalne ili slične pretenzije na državu kolege neonaciste.