alo.rs Aktuelno
ZABORAVLJENI EKSPERIMENT
Ozračeni zamorčići bivše Jugoslavije danas boluju od tumora
Bila bi to sasvim uobičajena noć oktobra 2010. da Dragoslava Zdravkovića, šezdesetogodišnjeg radnika obezbeđenja iz sna nije trgnuo jedan poznati, ali potisnut i neprijatan osećaj. Slična, iznenađujuća reakcija tela dogodila mu se tri meseca pre toga; dok je spavao počela je da mu se trese noga, zatim ruka; nije mogao da ih kontroliše. Tresao se kao u struju uključen. U deliću sekunde ceo život mu se pred očima odmotao.
Tumor na mozgu kao posledica tretmana | Foto: Profimedia
“Pomislio sam, Bože nije valjda da se ovako putuje na onaj svet. Tada sam zaspao, ujutru se probudio sa osećanjem mamurluka, neispavan, bubnjalo mi u glavi. Popio sam tabletu za glavu i ništa”, priseća se Dragoslav.
Ovoga puta, kada je noga počela da mu se trese pokušao je da ustane, ali je pao. Kada je sledeći put otvorio kapke oko njega su bili lekari i članovi porodice. Do tada nije imao nekih zdravstvenih problema, ako se izuzmu glavobolje i problemi sa sinusima. Godinu dana pre toga mu je odstranjen karcinom - krasta koja mu se stalno iznova vraćala - na poglavini, na koži temena glave.
Ali, to je bila rutinska operacija.
Magnetna rezonanca glave otkrila je nešto posle čega mu lekari nisu dali da ustane. Otkriven mu je jedan tumor na kori velikog mozga, a drugi u sinusnom kanalu. Tada se setio razgovora - vođenog nekoliko meseci pre nego što ga je telo iznenadilo - sa dr. Goranom Ševom iz Gradskog zavoda za gerontologiju koji je pravio evidenciju dece lečene od mikoze, stručno tinea capitis, gljivičnog oboljenja kosmatog dela kože glave, u narodu poznate kao kosopasice.
Posleratnih pedesetih godina prošlog veka, mahom u ruralnim predelima i među siromašnijim porodicama ova bolest je dobila epidemiološke razmere. U to vreme tretman ove bezazlene bolesti, koja se i bez lečenja povlači u pubertetu, podrazumevao je zračenje rendgenskim x-zracima, a posle opadanja kose usled određene doze jonizujućeg zračenja na kožu glave je nanošen lek u obliku masti.
Dragoslav je bio jedno od 50.000 dece starosti od pet do 15 godina koja su u Srbiji od 1950. do 1959. prošla kroz ovaj tretman. Danas su to ljudi u ozbiljnim godinama - od 63 do 80 - i sa ozbiljnim tegobama. Kako je pokazalo i domaće iskustvo i metodološko praćenje slične situacije u Izraelu, ova metoda dramatično povećava rizik od pojave tumora glave i vrata u kasnijim godinama. Izraelski pacijenti su zbog posledica ovog tretmana 1994. obeštećeni.
“Taj način lečenja bio je tada standardizovana procedura i uobičajeni tretman u svetskim razmerama. Ono što je pomalo paradoksalno je da je 1960. pronađen jedan lek, grizeofulvin koji je celu tu metodu učinio suvišnom”, kaže dr. Goran Ševo, specijalista epidemiologije zaposlen u Gradskom zavodu za gerontologiju u Beogradu.
Iako je u to vreme ovakav vid lečenja korišten u nekoliko zemalja s obzirom na to da su pedesetih godina bili poznati rizici radijacije, ali se nisu tačno znale moguće dugoročne posledice izloženosti dece malim i srednjim dozama jonizujućeg zračenja ovi mali pacijenti su praktično bili zamorčići jedne neispitane metode, globalnog eksperimenta koji je najširu primenu našao u tadašnjoj Jugoslaviji.
Deca su posle tretmana ostajala bez kose | Foto: Profimedia
Nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je, zbog nemaštine i loših higijenskih uslova, naročito u kolektivnim smeštajima i ruralnim predelima oboleo je veliki broj dece od mikoze. Tadašnja vlada je imenovala poseban odbor koji je na sastanku u Zagrebu 1949. proglasio epidemiju i započeo aktivnosti na lečenju obolelih.
Pretpostavlja se da je u ovom periodu posle rata, a do početka organizovane kampanje suzbijanja kosopasice na ovaj način lečeno oko 20.000 ljudi. Već 1950, masovna kampanja je otpočela uz pomoć UNICEF-a koji je obezbedio finansijska sredstva, opremu i logistiku za kampanju koja je vođena do pronalaska grizeofulvina 1959. godine.
U dokumentima UNICEF-a precizno su zabeleženi podaci o donaciji. Prema finansijskim izveštajima te organizacije donirana oprema bila je u vrednosti 151.741 (oko 1.2 miliona danas). UNICEF je obezbedio 20 rendgen aparata i 12 kombija za transport dece i lekara. Jugoslovenska vlada je učestvovala za 35 miliona dinara (današnjih oko 2.8 miliona dolara).
Tretmani rendgenskim zracima su se koristili za lečenje čak i bezazlenih problema kao što su upale krajnika ili akne. I sterilitet „lečen” zračenjem, neka ginekološka i koštana oboljenja i tinea capitis.
U Jugoslaviji je oko dva miliona ljudi prošlo kroz preglede na terenu, od čega je oko 100.000 lečeno. Broj pregledanih (878.659) i lečenih (49.389) u Srbiji je među najvećim ikad dokumentovanim kampanjama za zaštitu javnog zdravlja u zemljama Evrope i Severne Amerike. Njome je rukovodio tadašnji Higijenski zavod Srbije, sada Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović-Batut“.
Bolest kada se razvije ružno izgleda zbog čega su deca bila izložena podsmesima vršnjaka, bojkotu, izostajala su iz škole i bila izolovana, ali opasan tretman je bio obavezan za bezazlenu gljivičnu infekciju kože glave koja bi i nelečena nestala sama od sebe. U nekim slučajevima bi mogla da ostavi ožiljka po kosmatom delu glave.
Tretman je bio efikasan, ali je cena bila neprihvatljivo visoka.
Za razliku od Srbije gde su pacijenti bili zaboravljeni izraelsko zdravstvo je decu lečenu na ovaj način decenijama pratilo i revnosno registrovalo sve promene koje su im se dešavale. U toj zemlji je u kampanji suzbijanja mikoze tokom pedesetih lečeno 17.000 dece.
Dr. Milena Jauković podseća da u Srbiji vlada prava epidemija tumora i da razni faktori mogu da utiču na njihov razvoj. Ona je u dva navrata bila član Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i principijelno nije protiv obeštećenja pacijenata, ali ako se dokaže da su tumori nastali kao posledica zračenja u mladosti .
“To je ozbiljan, dugogodišnji posao. Ako se to naučno potvrdi ljudi bi trebalo da budu obeštećeni”.
Iz Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor na koji način će se i da li će se obeštetiti ovi ljudi.
I posle pola veka sećanja su još bila živa. Za većinu je odvajanje od porodica bila trauma koju i dalje pamte.
Ta deca su, uglavnom, organizovano transportovana iz udaljenih oblasti do bolnice, a u nekim slučajevima oni koji su odbijali lečenje su kažnjavani, a sam tretman je imao jedan neprijatan psihološki teret za tu decu jer su bila stigmatizovana. Prvo su od posledica bolesti po glavi imali brazde i ogoljene pečate, zatim su nosili čudne kape, a onda bili ćelavi. Druga deca su ih često zadirkivala. Bilo je to neprijatno iskustvo - za decu, za roditelje jer se bolest vezivala za nemaštinu, ali izgleda i za lekare - kao da su se svi trudili da to zaborave. Ali neki nisu mogli. Dobili su opasnog pratioca za ceo život.
-
jelena Vreme: 11.02.2015 20:11h
Kako li vas samo nije sram da pisete nestoH izmisljeno!Kaka li je ovo igranka
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana