Melvin Emrajn i njegova supruga Doris uspeli su da sagrade jednu od najvećih struktura na svetu - skroman dom.

Simpatičnom deki, nekada zanosnom mladiću koji je osvojio Doris doktor je jednostavno saopštio - imate Alchajmerovu bolest. Niko im nije rekao sve ono što su sigurno hteli da pitaju - koliko će sve ovo da traje, da li ću moći da prepoznam porodicu, ženu, sebe. Umesto toga Melvin se sa problemima suočio sam.

Borio se već tri godine a njegova žena je gledala kako se njen oslonac gasi, zaboravlja, sve manje prepoznaje. A onda je iz dubine tamne bolesti doviknuo Melvin.

Uspentrao se iz beznađa i pokazao onu nemerljivu tačkicu koju medicina ne može da dokuči. Čovek koji ni do ćoška više nije umeo sam - nestao je.

Policiji je odmah prijavljen nestanak, a Melvin je uskoro pronađen tri kilometra od kuće. Pronađeno je još nešto.

Policija je tvrdila da je locirana osoba zvučala trezveno, skoncentrisano. Bio je čovek sa misijom.  Nije znao adresu sa koje je krenuo, ali je tačno znao gde ide.

Znao je šta ga je povuklo sa stolice, šta ga je pozvalo kod zaglušujuću buku bolesti u umu. Doris. Sutradan je padao Dan majki, a on je svojoj ženi svake godine kupovao cveće za ovaj praznik, još od kada su postali roditelji. Uprkos svemu nije želeo da je ove godine razočara. Kada se desi nešto ovako izuzetno uniforme koje nosimo mogu da sačekaju. Policajci su upalili vozilo i umesto kući odvezli Melvina pravo u cvećaru.

Nije imao dovoljno novca, dodali su mu. A onda su krenuli da zajedno vrate nadu jednoj ženi.

Njegovoj supruzi je laknulo kada je videla da je Melvin na bezbednom, ali onda se oduzela.

- Peo se uz stepenice, a kada sam videla ruže i njegov osmeh, slomila sam se. Videla sam njegovo srce.

Postoji nešto u čoveku što ni najprecizniji medicinski instrumenti ne mogu da izmere. Sasvim je moguće da je to duša.