NEKO NAS POSMATRA
Po Srbiji vršlja 1.000 špijuna!
Slučaj iznenadne smrti stranog državljanina u Borči uznemirio je duhove među običnim ljudima, ali i među profesionalcima koji čine obaveštajnu mrežu u Srbiji.
Agente u srbiji najviše interesuju Vojska, veze sa rusima, a u poslednje vreme i imigranti su u fokusu: Džejms Bond | Foto: Profimedia
Iako je špijuniranje po prirodi stvari obavijeno velom tajni, viševekovna istorija ovog zanata ipak otkriva ko krišom zaviruje iza tuđe tarabe i kako to radi da ga ne primete. Tačan broj stranih agenata koji vršljaju po Srbiji nemoguće je utvrditi. Na osnovu obaveštajnih podataka, domaće službe svakako imaju svoje procene, ali je to strogo čuvana tajna.
Džejms Bond je samo
maneken
Na pitanje kako izgleda špijun, Petrović kaže da nije ni nalik Džejmsu Bondu.
- Današnji špijun sigurno ne izgleda kao Džejms Bond jer onda ne bi bio tajni agent, već maneken. Špijuni moraju da budu što neprimetniji, ali uklopljeni u okolinu. Oni moraju i da uspostave kontakte sa važnim, što uticajnijim ljudima, od kojih dobijaju ili izvlače informacije. Uz to, ne smeju da izazovu sumnju da su tu upravo da prikupljaju informacije. Zato svaki obaveštajac ima zanimanje i profesiju, pa su tako oni obično atašei, sekretari u ambasadama, profesori na univerzitetima, menadžeri u velikim kompanijama i slično - objašnjava sagovornik „Alo!“.
- Bar 50 odsto njih je aktivno, 35 odsto su samo posmatrači, a ostali su takozvani spavači, spremni da se u svakom momentu aktiviraju i izvrše različite zadatke koje od njih zatraži služba. Osim ovih koji su sada tu, ima i onih koji ad hok dođu u Srbiju, pogledaju šta ih zanima, ukradu ili drugačije dođu do nekih dokumenata, dostave kodirane podatke i odu - priča naš sagovornik.
Spasić naglašava da obaveštajni rad nikad nije dobronameran.
- Svaki strani obaveštajac u Srbiji uvek radi na štetu Srbije i zato i jeste tajni agent. To je priroda špijunaže. Uostalom, zbog toga smo u prošlosti imali velike špijunske ratove između Engleske i Rusije, o Americi i da ne pričam - podseća ovaj bivši obaveštajac.
- U Srbiji ih uvek interesuju Vojska, veze s Rusima, naši planovi za stacioniranje vojske duž granice s Kosovom... To su otprilike večite teme koje zaokupljaju agente na radu u Srbiji. Uz to, u poslednje vreme su i migranti u fokusu - otkriva Spasić.
Usta na uvo
najpouzdanije
Naši sagovornici kažu da je moderna tehnologija ne samo zakomplikovala komunikaciju, već i otežala posao obaveštajnim službama da je prate.
- Usta na uvo je i danas najsigurniji prenos informacije, sa najmanjim rizikom. Ipak, sada se u obaveštajnom radu koristi milion alatki, od kompjutera, mobilnih telefona i interneta, do raznih varki na TV kanalima i ubacivanja šifrovane poruke u digitalnu sliku - nabraja Spasić.
- Zbog geopolitičkih igara zapada i Rusije i spoljne politike Srbije, ovo je veoma interesantno područje za obaveštajne službe mnogih država. Odranije su u njihovom fokusu i zamrznuti konflikt u regionu i kosovska kriza, ali nalet velikog broja migranata iz Sirije i Iraka je nešto sasvim novo sa čim se bezbednosne službe suočavaju. Opasnost koja se već pokazala kao realna je otkrivanje takozvanih spavača među migrantima. Islamska država koristi tu situaciju i već su otkriveni slučajevi da je ISIS infiltrirao obaveštajce u kolone migranata koji treba da iz Evrope organizuju terorističke napade ili imaju neke druge specijalne zadatke - naglašava Petrović.
Božidar Spasić | Foto: G. Srdanov
Car Dušan začetnik špijunaže u Srba
Značajniji pisani izvori iz istorije Srba koji se odnose na obaveštajno-bezbednosne aktivnosti potiču iz perioda vladavine cara Dušana i njegovog zakonika. U vreme cara Dušana postojao je razvijen sistem obaveštajnog delovanja, pre svega preko vlastele u pograničnim oblastima i preko uhoda, koje su odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu 1330. i kada su detaljno ispitale raspored snaga turske vojske u Kosovskom boju 1389. U to vreme, veliki značaj pridavan je i borbi protiv neprijateljskih uhoda, odnosno kontrašpijunaži.
Ipak, smatra se da je Miloš Obrenović prvi srpski vladar koji je posvetio ozbiljnu pažnju organizovanju obaveštajnih aktivnosti, ali je njihov glavni zadatak bio očuvanje vladavine kneza, a ne zaštita Srbije.
Investicije i špijuni
Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže za naš list da je siguran znak da je tajna služba neke strane države aktivna “u našem dvorištu” dolazak neke velike investicije u Srbiju.
- Uobičajeno je da se prilikom dolaska multinacionalne kompanije u neku zemlju pojača aktivnost obaveštajnih agencija iz tih država. Nije reč samo o operativnom radu, već i o razmeni informacija između agencija iz različitih država, odnosno legalnoj špijunaži. Posebno se to radi kada su strateška ulaganja u pitanju. Obaveštajnim podacima države se služe i kada žele da povećaju svoj ekonomski uticaj na određenom području. To su uobičajene stvari i više nisu tako tajne. Strane službe su standardno prisutne u Srbiji, ali o broju njihovih obaveštajaca se ne može govoriti. Naše službe imaju procene, ali je to tajna - objašnjava Petrović.
-
Julio Vreme: 20.07.2015 01:33h
Ovaj isti Sergej Trifunovic.
-
Tigar je preterao Vreme: 20.07.2015 08:29h
Biznismen je overio sve sto vredi u srbiji, za njega je feliks mala beba
-
Tigar je preterao Vreme: 20.07.2015 08:30h
Biznismen je overio sve sto vredi u srbiji, za njega je feliks mala beba
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |