Radomir Počuča
"Pod punom odgovornošću, ljudskom, duhovnom, krivičnom, svestan sam svojih reči, težine koju nose, i posledica koje će nastupiti, ali ne želim, ne mogu i neću više da ćutim, obuzdavam svoj nemir zbog nepravde u kojoj se moj narod nalazi…
Kaže naš narod – ”Il’ pukovnik, ili pokojnik”…
Za prave stvari u životu treba skupiti m*da, odlučno preuzeti sve rizike i biti svestan da akcija koju preuzmeš – ima svoje benefite i konsekvence, pozitivne ili negativne. Znam da ću nakon ovog teksta biti proganjan ili glorifikovan. Ako treba da sagorim, želim da to bude bljesak super-nove, a ne kres upaljača bez plina….
Posle ove glupave, nelogične i orkestrirane harange na jednog običnog čoveka iz naroda koji se eto – usudio da ima pravo na sopstveno razmišljanje, znam da nikada više neću naći posao bilo gde, ako se održi sadašnji sistem vrednosti u društvu, stavu javnog mnjenja, i utvrđenim materijalno-duhovnim odnosima. Preostaje mi politički angažman, mada me to ne raduje, jer mi je i političara (bolje rečeno politikanata) – pun kofer….
Sebe bih šutnuo u dupe da mogu, ali ne treniram jogu, što sam uzeo učešće u promenama 5-og oktobra 2000-te, misleći da radim najčistiji posao, i da se borim protiv diktature. Što se tiče samog Miloševića, žao mi je što ga je ona pi*da od Đinđića šutnula u Hag, jer mislim da smo MI prvi trebali da ga osudimo za ono što je NAMA učinio, svesno i egoistično nas je žrtvovao, naročito Srbske Krajine.
Onda dolazimo u situaciju da gledamo kako skuplja poene braneći Srbiju u svom kazamatu, jer kurvini evropski sinovi ne napadoše njega, nego nas. Radovan i Ratko su druga priča, oni su heroji, i zato prizivam sve vatre pakla da sačekaju prodane duše što ih isporučiše demonima.
Za Radikale sam počeo da radim iz inata, jer sam vrlo brzo video da je ispalo ”sjaši Kurta da uzjaši Murta”. Želeo sam da budem (i uvek biću) kvalitetna opozicija lošoj vlasti. I srcem sam se borio, verujući da će novi politički princip promeniti domaćinski odnos prema državi….
Ali, za vreme Žutih, desilo se najveće urušavanje i anuliranje svega što je imalo prefiks ”Srb”… Maligni karcinom nevladinih organizacija i špijunskih mreža se raširio po Srbiji, isisavajući i pljačkajući sve ono što su generacije naših dedova i očeva zidale, podizale i gajile, uništavajući nam obrazovanje, zdravstvo, vojsku, sve ono što je moglo da nam posluži, ne za oporavak, nego za OPSTANAK!
Nakon što su Radikali poraženi 2008-me, bio sam svedokom suza Nikolića i Vučića, i moja pristupnica nosi sitan broj članstva SNS-a. Kod njih sam dolazio kad god sam im trebao, i kad god je postojao problem koji treba rešiti. Poštovali su me kao profesionalca, i radio sam kao profesionalac, za svoj rad sam bio plaćen, a ja sam u njih imao poverenja da će promeniti nešto.
Ali, kaže stara narodna izreka – da bi video ko je kakav, daj mu vlast u ruke. I umesto da Srbiju očiste od zla, pohapse lopove i otimače narodne imovine iz redova ”biznismena”, tajkuna, političara, umesto da stisnu zube i iscede gnoj iz čira na Srbskom telu, da niz vodu odu špijuni, NVO, pljačkaši, da se uhvate u koštac sa korupcijom kako treba i valja – pooštravanjem zakona i prevashodno njegovom primenom…. Šta smo dobili?
Dobili smo produženje agonije, kalkulantske i politikantske igre, prazne priče i neispunjena obećanja, NATO i EU jurišnike koji će, ako se ovako nastavi – slobodno loviti Srbe po Srbiji, kao u safariju…..
Poručujem takođe, onoj bagri – sa B92 i iz LDP-a (oh, znam ko ste, ali da vam dam reklamu neću) – hvala vam što ste u meni podstakli proces katalizacije, i što ste dirnuli u osinje gnezdo. Žao mi je što ste to što jeste, iskompleksirane, devijantne i dekadentne podguzne muve, i žao mi je što će se sunce nad Srbijom napokon pokazati, te će vaš mulj i smrad izvetriti…
Inače, otkad znam za sebe, borim se. Od malih nogu sam učen da se oslanjam na sebe, da živim od svojih ruku, i da pomognem kad god mogu svakom ko mi pomoć zatraži. Retko kad je ja tražim, i ovaj put vam kažem – ne treba mi. Sam nosim svoj krst, i ne želim da budem uzrokom propasti bilo koga ko ima slično razmišljanje kao ja. Nisam huškač, samo neću više bilo kome i bilo kada da ćutim. Plašim se samo Boga, i sebe, jer znam šta mogu.
San mi je da na čelo Srbije dođe Čovek (poput Veličine Vladimira Vladimiroviča Putina) koji će ovu moju jadnu i napaćenu domovinu čuvati i ploditi, negovati i braniti kao sopstvenu prćiju. Ne trebaju nam stručnjaci, oni nam oglodaše vala baš ”stručno”, do koske sve što se moglo oglodati. Treba nam jedan čovek, jedan, ali sa moralom, snagom u srcu, čeličnom voljom da se ne pristane na kompromis sa đavolima, ko nema repove nečoveštva.
Srbijo, ako Boga znaš, probudi se. Gangrena te je celu zahvatila, okreni se Rusiji, u njoj je spas, jer da nije bilo braće, Srbije odavno ne bi bilo. Gledajte svet svojim očima, slušajte svojim ušima, mislite svojom glavom, a u vašoj brojnosti je vaša snaga, Srbi moji…. Recite ne ZLU, jer da bi ZLO trijumfovalo, potrebno je da DOBRO ne učini ništa…
Kom obojci, kom opanci, šta bude neka bude. Mirne i čiste duše čekam svoju Lomaču."