NAJVIŠE VREMENA GUBIMO NA ŠALTERIMA POLICIJE, RFZO I PIO FONDA

Pola života provedemo u redovima!

Autor: J. Nikolić | 01.06.2015 - 08:29:00h | Komentara: 0

Kada bi postojalo radno mesto čekač u redovima, svaki Srbin bi bio kvalifikovan za tu poziciju, jer mu ne manjka iskustvo u tom „poslu“. Naime, prema najnovijem istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za 2015. godinu, najviše vremena (30 do 40 minuta u proseku) provodimo na šalterima policije, katastra, RFZO-a i PIO fonda. S druge strane, najmanje vremena provodimo u bankama i APR-u, ali su građani bez obzira na to, jako nezadovoljni radom banaka.

Najlepše godine izgubimo u nekoj od državnih institucija

Najlepše godine izgubimo u nekoj od državnih institucija | Foto: Boško Karanović

- Kao glavni razlog dugog čekanja na šalterima ispitanici navode trajanje procedure i obimnu dokumentaciju. Overa knjižica je najkomplikovaniji postupak, jer se traže papiri koji su većinom nepotrebni. Umesto da država kontroliše da li neko pokušava da prevari sistem, ona je to prebacila na nas građane, da mi to radimo umesto nje.

Prosečno vreme čekanja na šalterima

Policija 37,7
Katastar 37,6
RFZO 33,3
PIO Fond 29,2
Sudovi 22,8
NSZ 16,6
Poreska uprava 16,6
Lokalna samouprava 16,0
Pošta 13,9
Banka 13,8
APR 11,6*

*vreme u minutima

Problematičan šalter je bio katastar gde se čekalo i do sat vremena u redu, ali sada se stanje poboljšalo, pa je potrebno malo više od 30 minuta. Radi se na uvođenju elektronske administracije, tako da očekujemo poboljšanje – kaže za „Alo!“ Ivan Radak iz NALED-a i ocenjuje da je u odnosu na prethodnu godinu situacija znatno bolja.

Međutim, ljudi se boje da elektronskim putem plaćaju svoje računa, jer misle da će tako izgubiti novac, pa se odlučuju da to ipak učine lično, na šalterima.
- Dešava se i da pojedine institucije ne prihvataju plaćanje putem mobilnih telefona, pa tu dolazi do problema - dodaje Radak.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, smatra da ništa nije urađeno povodom smanjenja nepotrebne administracije.
- Poslodavci sada imaju dupli posao prilikom podnošenja završnog računa, jer pored elektronskog slanja, moraju da predaju i papire. Privrednici najviše primedbi imaju na dokumentaciju za konkurse, jer im se traži desetak različitih dokumenata koji su vremenski ograničeni, pa ih vade po nekoliko puta- kaže za „Alo!“ Atanacković.

Čuvamo tone papira

Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. koji nalaže da se sva poslovna dokumenta čuvaju deset godina na papiru, onemogućava uvođenje elektronskog upravljanja. Kod nas mnoge firme, banke i mobilni operateri zakupljuju magacine kako bi mogli da skladište dokumenta, tu se troši mnogo novca, na papire, štampače, tonere i sam skladišni prostor.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs