alo.rs Aktuelno
KRVAVA BAJKA
Pomen Kragujevčanima -
Oni i sada drže čas!
Pred nišanom nemačkih vojnika, od 19. do 21. oktobra 1941. godine završili su svi - đaci, radnici, seljaci, zanatlije, trgovci, lekari, profesori, čistači ulica i cipela - stanovnici Kragujevca i okoline ispisali su tragičnu stranicu istorije tog kraja - bio je to jedan od najstrašnijih zločina u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata.
U Šumaricama, kraj spomenika "Peto tri", delegacija ambasade Nemačke prva je među stranim delegacijama položila venac u čast i sećanje na stradanje nevinih, a predsednik Srbije Tomislav NIkolić poručio da narodi nikada ne stoje iza zlikovaca, ali i da taj zločin od pre 71 godine treba da bude opomena za sve.
Spomenik nastradalim đacima - "Peto tri" | Foto: FONET
Tada je pred nišan nemačkih vojnika izvedeno više hiljada nevinih civila, koji su prvo sprovedeni do Topovskih šupa, a odatle na strelišta.
Preživelo ih je svega 62.
Najveće strelište nalazi se u Šumaricama. Streljanje je trajalo od sedam ujutru do dva popodne i na tom mestu, u znak sećanja na fašističke žrtve, podignut je spomenik "Peto tri".
Najveće strelište nalazi se u Šumaricama. Streljanje je trajalo od sedam ujutru do dva popodne i na tom mestu, u znak sećanja na fašističke žrtve, podignut je spomenik "Peto tri".
Žrtve i dalje žive u sećanju Kragujevčana | Foto: FoNet
Jedan od svedoka velikog stradanja u Kragujevcu bio je i Vladislav Sretenović, tada 18-godišnjak iz Baljkovca, koji je u masovnom streljanju muškaraca, žena i dece tih dana ostao bez drugova.
Prema njegovom kazivanju, 20. oktobra došao je u Kragujevac gde je zatekao tela pobijenih koja su na ulicama ležala celog dana.
Kako kaže, iz straha da ih nacisticki vojnici ne odvedu u zarobljeništvo, niko od stanovnika grada i okolnih mesta nije imao hrabrosti da izađe iz kuća i odnese tela svojih najmilijih.
Prema njegovom kazivanju, 20. oktobra došao je u Kragujevac gde je zatekao tela pobijenih koja su na ulicama ležala celog dana.
Kako kaže, iz straha da ih nacisticki vojnici ne odvedu u zarobljeništvo, niko od stanovnika grada i okolnih mesta nije imao hrabrosti da izađe iz kuća i odnese tela svojih najmilijih.
Desanka Maksimović im posvetila pesmu - "Peto tri" | Foto: FoNet
Vladislav se seća da je tog dana bilo sunčano, ali i da su Kragujevcem odjekivali rafali mitraljeza, posle kojih je usledio lelek žena.
"Bilo je strašno. Ne samo 21. oktobra, već i dan pre toga. Na svakoj raskrsnici ležala je gomila ubijenih. To je neopisivo. Uveče se čuo lelek žena i u toku noći tela su odneta", priseća se Vladislav i dodaje da je među njegovim saborcima sa kojima je došao u grad vladala velika nervoza i da je malo kome bilo do priče.
"Bilo je strašno. Ne samo 21. oktobra, već i dan pre toga. Na svakoj raskrsnici ležala je gomila ubijenih. To je neopisivo. Uveče se čuo lelek žena i u toku noći tela su odneta", priseća se Vladislav i dodaje da je među njegovim saborcima sa kojima je došao u grad vladala velika nervoza i da je malo kome bilo do priče.
Odao počast ubijenima - Tomislav Nikolić | Foto: FoNet
U posetu kragujevačkom stratištu danas je došla je i Slavka Pantović iz Gornjeg Milanovca, kako bi odala poštu ocu Stanimiru Lučiću i dedi Novaku.
"Otac je imao berbernicu i kada je ubijen, brat Dragan i ja ostali smo sa nepismenom majkom. Da su ubijeni saznala je moja majka koja je sa komšinicom pešice otišla u Kragujevac, zbog čega je dobila rane na nogama. Kada je ušla u grad jedna žena joj je rekla da su njeni Milanovčani tog jutra prvi streljani, rano, u šest sati", kaže Slavka.
Istoričar Spomen-muzeja "21. oktobar" u Kragujevcu Staniša Brkić kaže da Muzej ima podatke za 2.792 osobe koje su streljane u ta tri dana crnog kragujevačkog oktobra.
"Otac je imao berbernicu i kada je ubijen, brat Dragan i ja ostali smo sa nepismenom majkom. Da su ubijeni saznala je moja majka koja je sa komšinicom pešice otišla u Kragujevac, zbog čega je dobila rane na nogama. Kada je ušla u grad jedna žena joj je rekla da su njeni Milanovčani tog jutra prvi streljani, rano, u šest sati", kaže Slavka.
Istoričar Spomen-muzeja "21. oktobar" u Kragujevcu Staniša Brkić kaže da Muzej ima podatke za 2.792 osobe koje su streljane u ta tri dana crnog kragujevačkog oktobra.
Preživele samo 62 osobe!
Tokom istraživanja tog stravičnog zločina Brkić je došao do podatka da su trodnevno streljanje preživele svega 62 osobe, od kojih je danas živ samo Dragoljub Jovanović Ljube iz Kragujevca.
Kako kaže, Jovanović je imao sreću da ga rafal pogodi u noge, a zatim da preko njega padne telo ubijenog sapatnika.
"Bio je dovoljno priseban da se ne oglasi, jer su Nemci po završenom streljanju pojedinačno ubijali sve koji su pokazivali znake života. On je uspeo da nadjača bol i da se pritaji", rekao je Brkić i dodao da je ranjenog Jovanovića majka pronašla te večeri, a zatim zaprežnim kolima prevezla u bolnicu.
U prvi mah, opisuje Brkić, među ljudima je vladalo veliko uzbuđenje, jer su im Nemci govorili da ih privode zbog zamene ličnih karata.
Kako kaže, Jovanović je imao sreću da ga rafal pogodi u noge, a zatim da preko njega padne telo ubijenog sapatnika.
"Bio je dovoljno priseban da se ne oglasi, jer su Nemci po završenom streljanju pojedinačno ubijali sve koji su pokazivali znake života. On je uspeo da nadjača bol i da se pritaji", rekao je Brkić i dodao da je ranjenog Jovanovića majka pronašla te večeri, a zatim zaprežnim kolima prevezla u bolnicu.
U prvi mah, opisuje Brkić, među ljudima je vladalo veliko uzbuđenje, jer su im Nemci govorili da ih privode zbog zamene ličnih karata.
Nemci su streljanja koristili da zastraše okupirani narod | Foto: Nebojša Raus
"Mislili su da najgore što može da im se dogodi jeste da budu upućeni na prinudni rad. Bila je to hajka na ljude pošto je prema našim podacima uhapšeno više od 5.000 ljudi", kazao je Brkić.
On je dodao da su uhapšeni građani tek uveče postali svesni šta ih čeka kada je prva grupa odvedena na streljanje. Tada su napisali oproštajne poruke za svoje najmilije od kojih se 43 danas čuvaju u spomen-muzeju "21. oktobar" u Kragujevcu.
Žrtve streljanja, kako objašnjava Brkić, sahranjivalo je 200 uhapšenih Kragujevčana.
"Za tri dana Nemci su streljali 27 žena, oko 300 mladića, od kojih je najmladji imao 11 godina. Među najmlađima su pretežno bili čistači cipela romske nacionalnosti", kaže Brkić.
On je dodao da su uhapšeni građani tek uveče postali svesni šta ih čeka kada je prva grupa odvedena na streljanje. Tada su napisali oproštajne poruke za svoje najmilije od kojih se 43 danas čuvaju u spomen-muzeju "21. oktobar" u Kragujevcu.
Žrtve streljanja, kako objašnjava Brkić, sahranjivalo je 200 uhapšenih Kragujevčana.
"Za tri dana Nemci su streljali 27 žena, oko 300 mladića, od kojih je najmladji imao 11 godina. Među najmlađima su pretežno bili čistači cipela romske nacionalnosti", kaže Brkić.
Mnogi čelni ljudi odali su počast streljanima | Foto: FoNet
Povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa četničkim i partizanskim jedinicama 16. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac.
U toj borbi Nemci su imali deset mrtvih i 26 ranjenih vojnika.
U znak odmazde nemačka vojna komanda odlučila je da se za svoje gubitke osveti stanovništvu Kragujevca i okolnih sela po poznatom proglasu - za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 stanovnika, dok je 50 života moralo da padne za ranjenog nemačkoj vojnika.
Kragujevačku tragediju opevali su i ispričali mnogi srpski i strani književnici, a jedna od najpoznatijih je poema "Krvava bajka" Desanke Maksimović, čiji stihovi i danas svedoče o hrabrosti profesora i njihovih djaka.
U znak odmazde nemačka vojna komanda odlučila je da se za svoje gubitke osveti stanovništvu Kragujevca i okolnih sela po poznatom proglasu - za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 stanovnika, dok je 50 života moralo da padne za ranjenog nemačkoj vojnika.
Kragujevačku tragediju opevali su i ispričali mnogi srpski i strani književnici, a jedna od najpoznatijih je poema "Krvava bajka" Desanke Maksimović, čiji stihovi i danas svedoče o hrabrosti profesora i njihovih djaka.
Oni i "sada drže čas".
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana