POSLODAVCI NE POŠTUJU ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
Povređeni radnici prepušteni sami sebi?!
Radnici u Srbiji mogu da računaju na svoja prava samo na papiru, jer ukoliko se desi da se povrede, poslodavci i zdravstvene ustanove ih teraju da se sami izbore sa ogromnom birokratijom.
Poslodavci ne poštuju zakon o bezbednosti i zdravlju na radu | Foto: Nenad Pavlović
Kako „Alo!” saznaje, praksa je pokazala da zaposleni koji su pretrpeli povrede na radu, a kojih je prema podacima nadležnih sve više, umesto da miruju, prinuđeni su da idu od jednog do drugog lekara ili zdravstvene ustanove da jure povredne liste, doznake za bolovanje, kao i potpise doktora koji su ih pregledali, a sve to da bi ostvarili pravo na zagarantovano stopostotno bolovanje.
Kazne i do milion dinara
Novčana kazna koja je predviđena za poslodavca koji ne ispuni obavezu prijavljivanja povrede na radu je od 800.000 - 1.000.000 dinara, za preduzetnika je 400.000 - 500.000 dinara, a kazna za direktora ili drugo odgovorno lice je 40.000 - 50.000 dinara.
- Najgore od svega je to što kažu da moraš da predaš sve dokumente u roku od 24 sata od trenutka povrede, umesto da ležiš u krevetu. A kad dobiješ povrednu listu, opet moraš da se vratiš lekaru koji te je prvi pregledao da ti je potpiše, za šta je u mom slučaju bio nadležan dežurni doktor u Urgentnom centru, koji je pokušao da me natera da dođem posle vikenda - ističe naš sagovornik i dodaje da je takvo „šetanje” povređenih redovna pojava, bar kada je njegova firma u pitanju.
S druge strane u Ministarstvu rada ističu da je procedura kroz koju je prošao naš sagovornik nedopustiva, te da je na poslodavcu da obezbedi kompletnu dokumentaciju koja prati povredu na radu.
- Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je poslodavac dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od nastanka povrede, prijavi nadležnim institucijama da je došlo do povrede na radu. Izveštaj popunjava poslodavac, a zatim bez odlaganja, u roku od 24 časa, svih pet primeraka dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog, radi unošenja nalaza i mišljenja lekara - ističe Vera Božić Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada.
Ona dodaje da lekar u roku od dva dana dostavlja povrednu listu poslodavcu koji izveštaj prosleđuje filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Fond overava svih pet primerka izveštaja i vraća tri primerka poslodavcu. Firma jedan primerak zadržava, jedan dostavlja zaposlenom, a jedan upućuje Ministarstvu rada.
Godišnje 20.000 lakših povreda na radu
U Srbiji se u proseku dogodi oko 40 smrtnih povreda na radu, preko hiljadu teških povreda i više od 20.000 lakih povreda. Uviđaj vrši inspekcija rada, a Fond zdravstvenog osiguranja utvrđuje da li se radi o povredi na radu ili ne.
Prema podacima iz Ministarstva rada, broj izvršenih inspekcijskih nadzora povećava se iz godine u godinu, pa je tako 2012. godine bilo ukupno 1.243 nadzora, dok je godinu dana ranije bilo za oko stotinu manje. Kako objašnjavaju u ministarstvu, kada je u pitanju prijavljivanje povrede na radu, postoje zloupotrebe kako od poslodavaca tako i od zaposlenih. Kada inspekcija utvrdi da poslodavac povredu na radu zaposlenog nije prijavio u roku od 24 časa, podnosi zahtev za prekršajani postupak protiv poslodavca, direktora ili drugog odgovornog lica.
Tagovi:
-
bane Vreme: 24.02.2014 09:54h
U livnicii LJIG radnici nisu dobijali HTZ opremu dve godine a za povredu na radu poslodavac ih je prisiljavao da se izjasne kako je povreda nastala kod kuce.O tome je obavestena ispekcija rada ali nista.Radnici i dalje cute i trpe
-
др Vreme: 24.02.2014 13:01h
Обзиром да имам положен стручни испит из Безбедности и здравља на раду, не слажем се да радник мора сам да носи повредне листе уколико је настала повреда на раду. У мом случају борећи се за основна права радника и безбедности из здравља на раду послодавац је употребио могућност из Закона о раду и преместио ме на друго радно место. Разлог томе је основно непоштивање Законо о БЗНР,Закона о раду, Закона о социјалном осигурању радника. На крају је дошло до тога да ме је послодавац прогласио технолошкимвишком без отпремнине, а истовремено сам се обратио за помоћ Удружењу за безбедност на раду и Вери Божић Трефалт. Од никог нисам добио заштиту и помоћ иако по члану 38 Лице за БЗНР неможе да сноси последице уколико свој посао обавља у складу са овим Законом. Толико о нашим законима, одговорнима за њихово спровођење у пракси и наравно и основном праву радника на здрав и безбедан рад, односно и односа закона према послодавцима који га не поштују.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |