Statistika još veli da nije reč samo o takozvanom odlivu mozgova, već, bogami, i mišića, jer mladi jednako odlaze i u japije i u fizikalce. Po principu „daj šta daš“, samo da je šljaka takva da plati vikende u zavičajnim klubovima, na gostovanjima Kebe, Seke, Ćane i ostale bratije.

Igor Z. (26) na sreću nije jedan od takvih. Ostao je u otadžbini i nakon završenog fakulteta, radeći kao diplomirani građevinski inženjer u štampariji na periferiji grada, više kao manuelac nego intelektualac...

- Uredno se svakog meseca, godinama već, javljam ovde na biro, ili kako ga sad zovu Nacionalnu službu za zapošljavanje, i uredno mi kažu da će me obavestiti bude li kakvog posla u struci - priča mi Igor dok trošimo po cigaretu na mokrom stepeništu sumorne zgrade novobeogradskog biroa. Baš kao što je potrošio godine verujući da njegovo znanje možda nekome ovde nekad zatreba...

- Imao sam idealnu priliku da odem u Irsku, kum je tamo četiri godine, snašao se, ima svoj mali projektni biro, ali sam se nadao da ću više vredeti ovde i da će se nešto promeniti. Promenio se samo kum - više ne zove! Da mi sad neko javi za posao preko, video bi me samo kako trčim prema aerodromu, ali - niko ne zove - ponavlja Igor i kao da to nije dovoljno, kaže da je još kod roditelja. Verio se pre dve godine, ali se ne odlučuje za brak, jer nema gde, neće da žive sa mamama i tatama. Pojma nema šta da radi... O, čudne li dileme, moj Igore, pa isto kao i to što radiš kao diplomirani - kičma, mišići, štamparija, sve za šta se nisi školovao...

- Ljudi su ovde toliko gotivni da će mi biti žao kad prestanem da dolazim, ako ikada nađem posao u struci! Majke mi, zgotiviš se vremenom, kao da dolazim kod ekipe u kraj - dodaje Igor. E, za to najverovatnije nema bojazni, sudeći po svemu, dolaziće na ispraćaje u penziju mnogima od zaposlenih ovde. Penzija... Kako to lepo i nestvarno zvuči, skoro kao ono da preko grane i veštačko cveće miriše...
Tešim se ja, teši se Igor... Ma to se mladi zanesu, odu, pa posle 50 godina shvate da su pogrešili i vrate se rodnoj grudi kao vitalni penzioneri. Nigde nije kao u Srbiji, zato i odlaze, da se lično uvere... Igor Z. to zna, znam i ja, dok kišica veselo dobuje po vrhu cigarete... Užickane...