Njena najveća satisfakcija je kad uspešno izvrši zadatak na terenu

Za 183 godine, otkada je formirana Garda Vojske Srbije, Nevena je prva žena oficir u njenom sastavu. Od pre šest meseci ova prelepa poručnica je u sastavu bataljona vojne policije specijlane namene "Kobre"

Svojevremeno ona je otrkila da li je bilo teško da uspostavi autoritet i kako su je muške kolege prihvatile:

– Među ljudima postoji uverenje da su „lepoj ženi sva vrata otvorena”. To, na žalost, često može biti i otežavajuća okolnost, ali svojim profesionalnim radom i ponašanjem, i drugim ljudskim kvalitetima, znanjem i stručnošću u izvršenju zadataka čovek uspeva da prevaziđe predrasude i da uspostavi odnos u kojem nije bitno kog ste pola i kojih ste godina, već da li vredite i da li ste sposobni da pravovremeno, dobro i pouzdano izvršite zadatak. Tako se i stiče neformalni autoritet, kako kod potčinjenih, tako i kod pretpostavljenih. Biti prva žena-oficir u Gardi predstavlja izuzetnu čast, ali i obavezu, jer su od prvog trenutka sve oči uperene u vas i očekuje se da budete reprezent, kako jedinice kojoj pripadate, tako i Vojske Srbije - kaže Nevena koja je rođena  i odrasla u Beloj Crkvi, uz starijeg brata Nedeljka s kojim je provela detinjstvo i koji joj je u mnogo čemu bio uzor, zaštitnik i podrška.

- Mama Svetlana je domaćica, a otac Rada mašinbravar. Dakle, niko u mojoj porodici nije bio vojnik, što većina u prvi mah pomisli. Na četvrtoj godini gimnazije odlučila sam da konkurišem na Vojnu Akademiju. Opšta znanja koja sam steka i fizičke predispozicije koje sam razvila aktivnim bavljenjem sportom pružale su mi dobru osnovu i otvarale širok dijapazon potencijalnih zanimanja. Vojnički poziv, međutim, za mene je bio najveći izazov, nešto što sa sobom nosi najveću odgovornost, zahteva ekstremna naprezanja, ali istovremeno predstavlja privilegiju najsposobnijih i najhrabrijih - tvrdi potporučnik Jovanović.

– Vojni poziv je u Srbiji uvek smatran za časno zanimanje, a u vreme kada sam ja maturirala, konkurencija je bila izuzetno jaka, s obzirom na to da je te godine po prvi put raspisan konkurs za prijem devojaka na Vojnu Akademiju. Po prirodi sam veliki borac i takmičar, pa je i trema bila eventualno prisutna kao „pozitivna”, kao stimulans da prilikom prijemnog ispita (koji nije bio nimalo lak i obuhvatao je opšte znanje, matematički test, test psihofizičkih sposobnosti) pružim svoj maksimum - kaže Nevena Jovanović koja je uspela, kao jedna od 30 devojaka, da se upiše na Vojnu Akademiju. Tamo je uvek bila među najboljima, i stekla dva zvanja: Oficir roda pešadije i Diplomirani inženjer menadžmenta. Ova druga diploma dobijena je na osnovu saradnje Vojne Akademije i FON-a, gde su pitomci, a među njima i naša sagovornica, takođe, slušali predavanja i pohađali ispite.

- Priznajem da mi je lakše da prođem najteži trening nego da nađem dečka. Plaše se da mi priđu. Nemaju hrabrosti, pogotovo kada čuju gde radim - nedavno je iskreno izjavila Jovanovićeva.