Bio je i profesor u osnovnim i u srednjim školama, a u Višoj trgovačkoj školi u Beogradu bio je profesor i potom direktor.

Napisao je monografiju Zoološkog vrta koja je objavljena 2010. godine, a iduće 2011. godine Bojoviću je uručen sertifikat o standardu ISO 9001, kao dokaz kvaliteta rada te institucije, koji ima malo koja ustanova tog tipa u svetu.

U intervjuu Tanjugu, pre pet godina, izjavio je da je razvoj Zoološkog vrta tekao polako, jer nikada nije bilo mnogo para, i da se radilo malo po malo tako da se ni on ne seća kako je izgledao kada je počeo.

Zoološki vrt je uticao na mnoge ljude iz grada koji nisu znali šta bi studirali da se opredele za prirodne nauke, mnogi od njih su završili biologiju i veterinu, istakao je Bojović.

Sadašnji Zoo vrt, kako je kazao, samo je rezervacija za neka bolja vremena kada se "bude imalo para", jer će tada ceo prostor biti izgrađen na drugačiji način.

Beogradski vrt u sklopu uspešne saradnje sa vrtovima u Londonu, Beču, Minhenu, Antverpenu, Moskvi godinama razmenjuje životinje, ali i pomaže osnivanje vrtova, poput jagodinskog Zooloskog vrta u kome su sve životnje potekle iz Boo Zoo vrta, kazao je Bojović.

Prvi Zoološki vrt u Beogradu osnovan je na Petrovdan, 12. jula, 1936. godine na Malom Kalemegdanu i prostirao se na 14 hektara, a sa 1.200 životinja bio je prvi takve vrste u Evropi.

Tadašnjem gradonačelniku srpske prestonice i osnivaču Zoološkog vrta Vladi Iliću, zahvaljujući Bojovićevoj inicijativi, podignuta je bista koja je postala stalni deo vrta koji je osnovao.

Bojović je autor knjige "Priče iz zoo-vrta", vodio je noćni program na Radiju S, kao i emisiju "Art boemija" na Art kanalu, a učestvovao je i u snimanju filma "Podzemlje" Emira Kusturice.

Podsetimo, početkom juna je bilo reči o tome da će nova vlast od Vuka Bojovića tražiti da ode u penziju.

Na pitanje o tome ko je protiv njega, u jednom intervjuu iz 1997. on odgovara: "To je šačica minornih ljudi, koji nažalost sede na takvim mestima da nešto i odlučuju."