alo.rs Aktuelno
S ČIM SE SUOČAVAJU LJUDI KOJI NE OKREĆU GLAVU OD NASILJA
Prijavila sam torturu, a mene su ispitivali!
U želji da ovu zemlju učinimo boljim mestom za život i odrastanje dece, redakcija dnevnog lista „Alo!“ pokrenula je akciju da probudi svest kod građana da ne ostaju nemi pred nasiljem u porodici i uputila apel državnim službama da savesnije i angažovanije štite prava ugroženih. Ovim povodom sa nama je kontaktirala čitateljka sa Zvezdare, koja je svedok svakodnevne torture majke nad detetom koja se u njenoj okolini događa mesecima.
Zlostavljanje | Foto: Shutterstock
- Komšinice svakog dana urla na svoju ćerkicu. Koliko god se ja trudila da pažnju usmerim na nešto drugo, prosto je nemoguće ne čuti viku gospođe i plač devojčice. Radi se najgoroj vrsti psihološke torture, od uvreda poput „glupačo“, „kretenu“, „debilu“, preko rečenica: „Ćurko jedna, prebiću te na mrtvo ime“ - govori nam čitateljka, koja je želela da sakrijemo njen identitet.
- Devojčica stalno plače i to je ono što ne možete da ne čujete i na šta ne možete da okrećete glavu. Često je vidim kako stoji na prozoru uplakanih, crvenih očiju. Deluje veoma usamljeno i nesrećno. Stekla sam utisak da je prilično asocijalna - objašnjava naša sagovornica.
- U početku nisam želela da se mešam, ali kap koja je prepunila čašu bila je kada sam videla gospođu kako svom snagom udara devojčici šamar na ulici, ispred zgrade. To nisam mogla da tolerišem. Obratila sam se službi za socijalni rad. Želela sam da moja prijava ostane anonimna. Živim sama i, iskrena da budem, bojim se za svoju bezbednost - priča ova zabrinuta gospođa.
- Kada sam nazvala službu za socijalni rad, iako nisu tražili da kažem svoje ime, postavili su mi gomilu pitanja, na koja sam se, zbog lične bezbednosti, bojala da odgovorim. Pitali su me za tačnu adresu, tražili su od mene da im do detalja objasnim šta čujem i u koje vreme, kada i gde se tačno desio događaj koji sam videla. Bojala sam se da ukoliko kažem detaljno i ovo što znam, komšijama ne bi bilo teško da pretpostave o kome se radi, jer u našoj zgradi ima svega 10 stanova, koji pritom nisu svi useljeni, a jedina sam koja živi sama. Kada sam službi za socijalni rad rekla da ne bih želela da odgovorim na sva pitanja koja su mi postavili, dobila sam odgovor da nisu u prilici da reaguju na nepotpune anonimne prijave - opisuje naša sagovornica i pita se šta je sa stalnim apelima da se prijavi nasilje u porodici, ako se tako reaguje kad neko postupi po savesti.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs