DRUGI PIŠU

Problem zvani "PayPal": Može li iko stati na put Narodnoj banci Srbije?

Autor: zverko.rs | 31.10.2013 - 20:45:00h | Komentara: 4

Problem korišćenja servisa PayPal u našoj zemlji i dalje je aktuelna tema, naročito nakon što su nadležni objasnili da je svako plaćanje sem dinarima nezakonito u Srbiji. Ovom temom "pozabavio" se i Darko Vidić, Osnivač i CEO GreenDesign.rs, a njegov blog post vam prenosimo u celosti.

Narodna banka Srbije je jedan od glavnih kočničara modernizacije privrede i same zemlje jer ne menja zastarele zakone, ograničava poslovanje sa inostranstvom i maltretira mala i srednja preduzeća silnom i nepotrebnom birokratijom.

Godinama smo čekali da dođe PayPal u Srbiju. Narodna banka Srbije morala je da donese odluku da dozvoli dolazak PayPal, bez promene ikakvih zakona. Na kraju je PayPal došao ali samo kao posrednik u plaćanju prema inostranstvu. Tako, sada možete jedino plaćati u inostranstvo putem PayPal-a (što nije nikakva beneficija, jer je i do sada moglo da se plaća karticama), a primanja uplata još uvek ne postoji. Zašto? Zato što Narodna banka Srbije ne priznaje nijednu valutu osim dinara. Tako ispada.

I onda se svi krstimo i levom i desnom rukom, i pitamo se šta smo bogu zgrešili da imamo ovakvu centralnu banku. I ovo je samo kap u moru genijalnosti odluka i propisa koje donosi ili je donela Narodna banka Srbije. Da vas podsetim:

1. Pečat – firma po zakonu nije dužna da ima pečat. ALI, shodno zakonu o platnom prometu, otvaranje računa firme kod banki propisuje ni manje ni više nego Narodna banka Srbije. A šta su oni propisali? Pa da je za otvaranje tekućeg ili deviznog računa potreban pečat! I tako je podzakonski akt jednog zakona jači od drugog zakona.

2. Isplata u inostranstvo bez potpisa i pečata – GreenDesign.rs (kao i svaka druga firma koja želi nekoga da isplati u inostranstvo) ne može to uraditi jer banke ne smatraju da su uslovi korišćenja na sajtu ugovor te odbijaju da izvrše platni nalog. Traže pečatirane i potpisane ugovore sa svakom stranom što ovakve moderne kompanije ne rade. Zamislite da jedan eBay ili Amazaon dnevno potpisuje i pečatira “milion i jedan” ugovor sa korisnicima iz čitavog sveta. Kada pitam ljude iz banki i NBS da li imaju pečatiran i potpisan ugovor sa PayPalom, Amazonom, Fejsom, Tviterom oni kažu da nemaju. Ja ih pitam zašto? Oni kažu, pa šta će nam, kliknuli smo na “accept terms”. A onda ih bledo gledam jer su Uslovi Korišćenja na nekom sajtu ugovorni odnos, iliti na engleskom Terms! Na kraju, NBS je donela mišljenje kojom se dozvoljava bankama da mogu vršiti funkciju inspektora i kontrola i preispitivati poslovanje svake firme, kao i zvaničnu zabranu ino naloga bez pečatiranog ugovora i potpisa. Pogledajte ovo mišljenje ovde – NBS – osnov plaćanja u e-obliku. A ja se pitam, čemu onda služi inspekcija?

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije | Foto: Nebojša Marković

3. Obaveštenje o prilivu – NBS je propisala da banke moraju tražiti svojim klijentima obaveštenje o prilivu za svaku uplatu. Šta mislite, koliko bi eBay morao obaveštenja o prilivu da dostavi svojoj banci, da žive u Srbiji? Sigurno jedno 5 milijardi papira dnevno.

4. Hapšenje ljudi sa Google reklamama – Već neko vreme postoji hajka na sve ljude koji imaju sajtove i na kojima drže Google reklame. Gospoda zaboravljaju da i fizička lica mogu imati sajtove ali i naplaćivati novac od reklama, u ovom slučaju Google-a, i da potom plate porez na prihod iz inostranstva. Ali, NBS i državi je lakše da teret prebaci na firme, i da zabrani svakom fizičkom licu da posluje jer na taj način ne mogu da ih kontrolišu. Sjajno zar ne? Više o ovome pročitajte OVDE

Kao što sam rekao, ovo su samo kapi u moru budalaština sa kojim mi građani banana države Srbistan moramo da živimo svakog dana i da gledamo kako druge zemlje žive i rade normalno, dok smo mi kao najgori kriminalci i šverceri.

Šta na sve ovo kaže moj specijalni gost na blogu – Slobodan Marković, Savetnik za ICT u SIEPA:

Zahvaljujući eksplozivnom razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija (računara, mobilnih uređaja, interneta itd.), tokom proteklih par decenija u naš svakodnevni život ušao je veliki broj novih modela za trgovinu i plaćanje, a poslovanje je znatno ubrzano i globalizovano.

Internet danas predstavlja najlakši način za pristup ogromnom globalnom tržištu, gde su mogućnosti za plasiranje robe i usluga domaćih preduzetnika i firmi daleko bolje nego na domaćem tržištu.

Međutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.
Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.
Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

Zbog toga štetu trpi svaki preduzetnik ili firma koјa bi htela da neki svoј proizvod ponudi na globalnom tržištu, a sa njima i celokupno društvo u kome vladaju nezaposlenost, rad na crno i opšte beznađe.

Kraјnje je vreme da se prekine praksa strogih restrikciјa za otvaranje računa u inostranstvu, kao i praksa traženja prethodnog odobrenja za tako nešto od Narodne banke Srbiјe.

Krajnje je vreme da se sa banaka skine obaveza provere osnova za plaćanje pre izvršenja svake pojedinačne transakcije sa inostranstvom, što je do sada dovodilo do proizvoljnog postupanja banaka, usporavanja, pa čak i blokiranja sasvim legalnih poslovnih transakcija, bez obrazloženja i mogućnosti za žalbu.

Krajnje je vreme da finansijske institucije i kontrolni organi krenu da razmenjuju i ukrštaju podatke, a ne da ogromnu većinu privrede, koja legalno posluje, sprovode kroz birokratske procedure prethodnih provera, vođenja i svakodnevnog dostavljanja besmislenih evidencija o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Krajnje je vreme da, pored banaka, određene finansijske usluge mogu da pružaju mobilni operatori, vlasnici prodavnica mobilnih aplikacija, posrednici u bezbednom obavljanju transakcija na internetu (kao što je na primer PayPal), kompanije koje izdaju različite vrste vaučera i kartica sa uskladištenom novčanom vrednošću itd.

PROMENE NA VIDIKU: Prema najavama Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija i privrede, novi zakonski okvir, koji bi pomenute promene mogao da omogući, trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine, u formi novog Zakona o platnim uslugama, te izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju.

Novi Zakon o platnim uslugama trebalo bi da zameni važeći Zakon o platnom prometu i uvede u domaći zakonski okvir pravila po kojima funkcionišu finansijske institucije u Evropskoj uniji i drugim razvijenim tržištima (pravila iz direktiva EU o platnim uslugama i elektronskom novcu). Pored uvođenja novih vrsta finansijskih institucija i odredbi o pružanju usluga elektronskog novca, novim zakonom trebalo bi da se obezbedi nadzor centralne banke nad pružaocima usluga kao i visok stepen zaštite krajnjih korisnika.

Zakon o deviznom poslovanju takođe bi trebalo da pretrpi značajne izmene, među kojima se izdvajaju ukidanje Deviznog inspektorata, manje birokratije u poslovanju sa inostranstvom, lakše i brže otvaranje računa kod inostranih finansijskih institucija, afirmisanje slobodnog protoka novca, bez prethodnih provera itd.

PROTIVNICI NE SEDE SKRŠTENIH RUKU: Bitno je znati i da se u domaćim bankarskim krugovima i delu birokratije po nadležnim državnim institucijama ne gleda blagonaklono na najavljene izmene.

Na nedavno održanoj prezentaciji Nacrta zakona o platnim uslugama, predstavnici više banaka izneli su bojazan da se novim zakonskim rešenjima navodno uvode mnogobrojne izmene u način poslovanja banaka, što će zahtevati dosta vremena i velike troškove za prilagođavanje, pa su predložili da se usvajanje ovog zakona odloži za “neka bolja vremena”.

Međutim, novim zakonskim rešenjima suštinski se ne menja način na koji su banke do sada funkcionisale, a uvođenje novih usluga koje zakon uređuje (npr. usluga elektronskog novca) ne predstavlja obavezu za postojeće igrače na tržištu finansijskih usluga, pa ostaje utisak da se iza bojazni banaka zapravo krije strah od konkurencije.

Što se tiče dela državne birokratije, ona nije toliko glasna i svoj uticaj vrši na mestima koja su daleko od očiju javnosti, pružajući “herojski otpor” svakoj promeni koja može dovesti u pitanje njenu centralnu ulogu u sistemu gde je opsesivna kontrola postavljena na način koji zapravo sprečava normalno poslovanje.

Ovo, naravno, nisu stvari koje bi trebalo da budu odlučujući faktor za donosioce odluka u Vladi i Narodnoj banci Srbije, ali ne treba ni potcenjivati uticaj koji finansijski sektor može da izvrši na donosioce odluka, posebno u sadejstvu sa delom birokratije koji u najavljenim promenama vidi pretnju sopstvenom postojanju.

VREME JE ZA PROMENE, NE ZA DALJA ODLAGANJA: Promene u načinu poslovanja, koje sam pomenuo na početku teksta, domaće zakonodavstvo propustilo je da isprati, čime je u znatnoj meri smanjena konkurentnost domaćih firmi i inovativnih preduzetnika, koji žele da posluju na globalnom tržištu (naročito onih koji svoje proizvode nude celom svetu putem interneta).

Za razliku od nas, zemlje u našem neposrednom okruženju usvojile su sve promene o kojima sam govorio u ovom tekstu pre pet i više godina. Te promene nisu dovele do ugrožavanja njihovih monetarnih sistema i deviznih politika, već su omogućile uslove za normalno poslovanje, povećanje zaposlenosti, uvođenje poslovanja u legalne tokove i brži privredni razvoj.

Zato je važno da se tokom narednih nekoliko meseci kod nas ponovo čuje glas onih koji su nezadovoljni sadašnjim stanjem stvari, kako bi se stvorio što širi front javne podrške usvajanju novih propisa do kraja godine, omogućilo njihovo brzo stupanje na snagu i tako obezbedilo uključivanje domaće privrede u globalne tokove.

*Tekst prvi put prenet u Vremenu, i nije se mnogo toga promenilo, ai bolje od ovoga ne može da se napiše, pa nije bilo potrebe da dragi mi Sloba ponovo kuca isto.

O sličnim stvarima je takođe pisao i Peđa Pušelja kroz svoj blogpost Zašto sam prodao firmu i pobegao iz Srbije . Obavezno pročitajte sa čime se sve susreću srpski izvoznici.

Kada će na biti bolje? Ne znam. Da li ćemo dočekati taj 21. vek? Hoćemo. Ali verovatno će tada normalan svet već biti u 26. veku. Jer smo mi trenutno u 16. veku. Zbogom Srbijo!

p.s. A gde su predstavnici IT modernih firmi koje svakoga dana tiho kukaju na uslove poslovanja? Zašto ćute? Zašto ne dižu glas? Dokle god ćutite, država će se ovako ponašati

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Odgovara nepismenima Vreme: 01.11.2013 08:16h

I Vidic I Markovic su svoje vidjenje najiskrenije predstavili javnosti. Ni jednom recju nisu uvredili niti izrekli laz, ali, u nasoj drzavi su u vlasti oni isti tatini i mamini sinovi koje su tate i mame tu doveli, narocito u NBS. Nisu tu dosli ni znanjem, ni realno stecenim diplomama, vec preko veze. A vlada?? Pa, dokle god u vladi sede gospoda is SPS-a, (partije zbog koje sam i napustio Srbiju pre 19 godina), Srbija ce biti u mracnom tunelu sa zakonima iz doba paleolita. Dok svet ide dalje, brze, premoscava granice, dok preduzetnici otvaraju interkontinentalne firme, u Srbiji, ako i uspete da prodate svoj proizvod u inostranstvu, moracete Narodnoj Banci da dostavite ceo referat o poreklu novca??? Ma divno je ovo kolektivno ludilo, samo nedostaje "klozapina"
svetionicar Vreme: 01.11.2013 10:11h

odogovor tehnicke podrske PayPala na ovu temu: "I checked the features for Serbian PayPal account; it shows that it does not have the option to receive a payment/money. We do highly appreciate your interest in using your PayPal account to receive money for your business and we are absolutely working towards making this feature available in the future. A PayPal account is designed to be country specific due to the different financial regulations in each country or a set of countries which we would need to comply with so before we begin to offer certain services in various countries, we must be sure that we are fully compliant with local and international financial laws to avoid difficulties in the future with our services."
vuja Vreme: 25.02.2014 11:03h

A gde je PECAT?Srbistanska bankarska monopolisticka mafija.Srbistan je ekonomski konc logor u kome neki mogu SVE a drugi NISTA.
ja Vreme: 14.08.2014 20:08h

da im verujemo da ce do kraja godine sve biti ok? 18.06.2014. Није потребно мењати Закон о девизном пословању да би PayPal увео опцију пријема новца у Србиј Пошто је Народна банка Србије неколико пута до сада у јавности и у директним контактима с представницима PayPal-a врло јасно износила став да је увођење опције пријема новца преко страних институција електронског новца у складу са српским законодавством, очекивања су да би увођење те опције за српске резиденте могло да се догоди до краја 2014. године. То у овом тренутку зависи пре свега од пословне одлуке PayPal-a и временског оквира њене техничке реализације. Кабинет гувернера

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs