INTERVJU NEDELJE LJILJANA VUJIČIĆ (61), PRODAVAČICA SLADOLEDA U CENTRU BEOGRADA
Prodajem sladolede, ali nemam novca nijedan da pojedem!
„Ovo mi je treće leto da prodajem sladolede. Nije lako, radi se po ceo dan. Ali koji posao je lak? Opet, omogućava mi da ni od čije milostinje ne zavisim. Ono što zaradim trošim na račune, hranu i lekove.
„Sladoled jedem, ali samo kad ga kod kući sama napravim“ | Foto: Emil Čonkić
Trudim se i da koliko god mogu, a to, verujte mi, nije puno, i uštedim kako bismo živeli i kada prođe sezona sladoleda”, kaže na početku razgovora za „Alo!“ Ljiljana Vujičić (61), koja iako prodaje sladolede, celo leto nijednim se ne rashladi. Radi kako bi imala da nahrani sinove i kupi neophodne lekove.
- Moja penzije je oko 15.000 dinara. To je i za mene samu nedovoljno. Ali ja živim sa tri sina, od kojih dvojica iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da rade. Najstariji sin radi kod privatnika, pa nešto i zaradi, ali je i to nedovoljno... Tako da nije bilo druge, nego da počnem da prodajem sladolede.
Je l može da se živi od prodaje sladoleda?
- Mora! Posao je sezonski. Radim na procenat. Ne žalim se jer opet nešto i zaradim, pa koliko-toliko... Ove godine sam na Kalemegdanu, pre sam bila u Čika Ljubinoj i u Knez Mihailovoj. Tamo je prometnije, pa je bilo više posla. A najgore mi je kad nema posla. Kad ima, onda bar znam zašto sam tu...
Penziju dopunjava sezonskim poslom: Ljiljana | Foto: E. Čonkić
Je l’ Vam naporno s obzirom na to da se radi po ceo dan?
- Ko uzme frižider sa sladoledom, radi po deset, 12 sati, pa i duže. Recimo, na posao dođem u osam ujutru, kad stižu novi sladoledi, pa dok sve složimo, pripremimo, krećemo sa radom od 10, pa sve do 22 sata. Međutim, sin često dođe da me odmeni u toku dana. To mi puno znači. Najteže je kad su velike vrućine. Ali, šta da radim? Tako je, kako je. Inače, navikla sam da radim. Skoro ceo radni vek sam bila u ugostiteljstvu. Radila sam u restoranu na Partizanovom stadionu. U penziju sam otišla sa punih 37 godina radnog staža.
Je l’ Vi jedete sladoled?
- Ako neko od sinova dođe, pa uzme nekad sladoled, ovaj koji prodajem, to je to, ali ja ne jedem. Da uzmem svaki dan po jedan sladoled to bi me mesečno koštalo oko 2.000 dinara, a za mene to nije mali novac. Ali, jedem domaći sladoled koji napravim kod kuće. Međutim, ove godine ga nisam pravila.
Ivica Dačić | Foto: A. Dimitrijević
Od čega živite tokom zime?
- Naša ukupna mesečna primanja tokom leta, a to je i moja penzija, i ono što ja zaradim prodajom sladoleda, ali i ono što sin zaradi, ne prelaze 50.000 dinara. Najviše novca odlazi na račune. Kad je reč o hrani, trudim se da ono što kuvam ne bude skupo, a sa druge strane da ono što skuvam možemo da jedemo dva dana. Kupujemo isključivo na akcijama. Tako se trudim da uštedimo što više da bismo imali od čega da živimo i tokom zime. Ali ove godine pitanje je da li ću uspeti da išta ostavim sa strane, jer imam dodatne izdatke, a to su lekovi za najmlađeg sina koji su veoma skupi.
Volela bih da Dačić navrati na sladoled
Da l’ dolaze poznati?
- Za mene su sve moje mušterije iste i ne gledam da li su poznati ili nisu. Ali bio je jednom, sećam se, Milan Kalinić. Dolazi često i jedan političar, ali ne mogu da se setim kako se zove... Ali kad već pričamo o tome, volela bih, recimo, da vidim bračni par Ćetković, kao i Ivana Bosiljčića i Jelenu Tomašević, jer su baš slatki. Onda, volela bih da dođe i Ivica Dačić, ali bez onih njegovih koji vode računa o njegovoj liniji.
A Vučić?
- Ne znam... Vidim, bori se koliko može. Mislim i da mu podmeću nogu. Ali mora i da se skloni sa strane da pusti malo druge da rade. Ne može on svuda, propašće tako. Jedna lasta ne čini proleće, treba da pusti i ostalo jato da radi.
Druženje s decom mi olakša posao
- Ima ovaj posao i svojih prednosti. Recimo jedna od njih je što sam stalno u kontaktu sa ljudima, ali i sa decom sa kojom se često i nasmejem. Stariji vole da dođu da sednu sa mnom i popričaju. Imam i stalne mušterije. Ima divnih, pažljivih ljudi. Recimo, dođu i donesu mi da jedem, jer znaju da sam skoro ceo dan ovde. Ali meni bude neprijatno, pa im se zahvalim i kažem da ne treba.
Tagovi:
-
zoran Vreme: 15.06.2014 08:34h
U penziji ,ima 61 godinu ,koliko joj imaju sinovi oko 30 godina.
-
vaca Vreme: 15.06.2014 08:52h
Ok, žena nema i jeste teško danas, ali kad sam videla ovo "primanja ne prelaze 50 000 dinara" a neko nema ni 10 000, odmah sam prestala da čitam.
-
petar Vreme: 15.06.2014 11:06h
Gospodjo vi 60gd.Pa koliko vasi sinovi godina imaju kad vi za njh jos radite,
-
Milos Vreme: 15.06.2014 11:49h
Glasaj ti tetka za Vucica pa ces placati da prodajes sladoled! Kad sam procitao taj pasos, uopste mi te nije zao. To i zasluzujes!
-
Mrmot Vreme: 15.06.2014 12:55h
Ma bitno da ste se vi penzioneri uglavili a za omladinu nema posla...
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |