Pravi crni hleb je, kako tvrde upućeni, samo onaj koji brzo izaziva osećaj sitosti, pa ne može mnogo da se pojede, zbijeniji je od belog, nije vazdušast, ali ima veću vlažnost od belog.

On tvrdi da je nedopustivo to što se potrošači na ovaj način dovode u zabludu jer je obaveza svakog proizvođača da istakne ispravnu deklaraciju za svaku veknu.

- U najmanju ruku je nekorektno pravdanje nadležnih inspekcija da u državi ne postoji dovoljan broj inspektora, pogotovo kada se radi o kvalitetu hleba - tvrdi Bogosavljević.

Da je na tržištu retko naići na pravi crni hleb, slaže se i Đorđe Psodorov sa Instituta za prehrambene tehnologije Novi Sad.

On tvrdi za “Blic” da je najveća brana većem prisustvu pravog integralnog hleba cena jer srpski potrošači nemaju novca da ga masovnije konzumiraju.

- Mlinarima se nikako ne isplati da proizvode pravo integralno brašno jer za njega nemaju kupce. Mnogi mlinovi čak i nemaju kapacitete za proizvodnju tog hleba. Čak nije uspeo ni pokušaj države da uredbom primora pekare da proizvedu određene količine pravog crnog hleba, jer im se nije dopadao njegov izgled, potrošači nisu hteli da ga kupuju, pa je završavao kao hrana za životinje - ističe Psodorov.

On tvrdi da je još jedan od razloga slabe tražnje za crnim hlebom taj što u Srbiji ne postoji kultura njegove upotrebe jer se na ovim prostorima uvek više jeo beli hleb.

- Zbog slabe tražnje i male kupovne moći pekari su pribegli pravljenju crnog hleba od belog brašna u koji se dodaje prirodni obojivač sa isprženim sladom koji mu daje tamnu boju - objašnjava ovaj sagovornik.