INTERVJU
Pružamo poslednji dodir ljudskosti!
Bila je vezivana lancima, pretili su joj pištoljem, na nju su puštali pse, ali su je i prosili i poklonili joj drvo života. Svakodnevno se suočava sa onim od čega svi mi bežimo, jer smrt doživljava kao sastavni deo života, kaže u intervjuu za list „Alo!“ Ana Milosavljević, jedna od osam medicinskih sestara koje bolesnim i starim građanima Vračara pružaju poslednji dodir ljudskosti.
Imamo jednu devizu, a to je, kada zatvorimo vrata stana, zatvorili smo ih i u glavi
- Svaki dan radiš s teško bolesnim pacijentima, kako uspevaš da prihvatiš tu činjenicu?
- Naši pacijenti umiru. Mi nemamo iluziju da ćemo nekog izlečiti, jer smo najčešće tu da pomognemo onima koje su ustanove poslale kući da umru. Mnoge porodice to ne mogu da prihvate, jer ne žele da se suoče s tim. Naš zadatak je da pacijentima damo terapiju, ali i da im ljudski pružimo ruku i pomognemo porodicama da prebrode te teške dane.
Nikada ne bih menjala posao: Ana na radnom mestu
Dva bela i dva crna mantila
Jedan od omiljenih načina podizanja duha im je, kako kaže Ana, prepričavanje anegdota s terena.
- Koleginica i ja smo išle da damo terapiju jednom našem pacijentu. Ušle smo u lift u kom su bila dva popa. Na nekom spratu vrata su se otvorila i žena je htela da uđe. Kada je videla dva bela i dva crna mantila, samo je uzviknula: „Ju, bože“ i prekrstila se. Nije ušla kod nas - priča Ana kroz smeh.
- Ovaj posao radim duže od decenije. Za razliku od mnogih koji su sa ovog radnog mesta pobegli glavom bez obzira, ni ja ni moje koleginice ga ne bi menjale. Pre ovog posla radila sam kao pedijatrijska sestra u privatnoj bolnici. A pre toga poslove koji nisu imali veze s mojom strukom. Bila sam i tapacir, ugrađivala sam roletne..., ali ovde radim ono što volim. Pomažem ljudima kojima više niko neće da pomogne. Kada jednom doživite pogled pacijenta pun zahvalnosti, to je nešto što ne možete da izbrišete iz sećanja. I kad pacijent umre, taj pogled ostaje da živi u glavi.
- Kako se boriš s tom činjenicom?
- Manje-više sve mi smo dosta rano u životu iskusile šta znači prerana smrt nekog člana porodice. To ti pomogne da očvrsneš i shvatiš da je smrt deo života. Imamo jednu devizu, a to je, kada zatvorimo vrata stana, zatvorili smo ih i u glavi. Ne pričamo o pacijentima ni međusobno, niti s članovima naših porodica. Sve to što se dešava ostaje na poslu. A mi, kolege, međusobno se dižemo humorom, jer to je jedini način da se svakodnevno iznova suočite sa onim što vam donosi posao.
- Kažu da vam se često dešava da na teren odete peške. Zašto?
- Naši „kečevi“ su takvi da nikada nismo sigurni da li će upaliti. A nekada nečiji život zavisi od toga. Zato, kada znamo da je pacijent u blizini, i ne pokušavamo da upalimo auto. Najteže je zimi, na vozilima su letnje gume, motor prokuva, a dešavalo nam se da nam i kvake od vrata ostanu u ruci. Odavno je prošlo vreme kada je te automobile trebalo zameniti.
Ana je na poslu bila vezivana lancima, pretili su joj pištoljem, na nju su puštali pse, ali su je i prosili
- S kakvim situacijama se suočavate na terenu?
- Desilo nam se da smo ušle u stan, a čovek je iza nas lancima vezao vrata. U drugom stanu dočekao nas je jedan kome je pištolj bio za reverom. Na koleginicu je čovek pustio psa. Dešavalo nam se da u kuću moramo da ulazimo kroz prozor. Ali sve je to deo posla.
Porodicama najteže
- Kako vas prihvataju porodice bolesnika?
- Članovima porodice je jako teško da prihvate činjenicu da im neko umire. I svi misle da se to samo njima dešava. A nije tako. Pogotovo na našoj opštini, koja je puna starog sveta. Ipak, negativne stvari uglavnom se dešavaju prilikom prvih poseta, a kada se porodice naviknu na nas, veoma brzo se zbliže sa ekipom. U jednom momentu mi postanemo svakodnevni deo njihovog života. Često nam se desi da počnu čak i da provodadžišu. Dešava nam se da pacijent umre, ali da oni i dalje zovu da se čujemo ili svrate da nas obiđu. Donesu nam terapiju koja je preostala ili samo dođu da se zahvale. Od jedne porodice dobile smo čak i drvo života.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |