Poslednju platu primili su još u septembru 2014. godine, i to drugu trećinu junske zarade, što potvrđuje očajnu situaciju u kojoj se nalazi privredno čudo bivše SFRJ, fabrika koja je oblačila Italijane, Ruse, Nemce, fudbalsku i košarkašku reprezentaciju Jugoslavije, Crvenu zvezdu...

- Prvi put u istoriji dugoj više od pola veka, dočekali smo ovako važan datum u najvećoj bedi, bez primanja, bez radnog statusa, nadoknada za provedene godine i žrtvu koju smo dali da opstane fabrika - rekao je za “Alo!” Novica Andrejev, bivši kontrolor proizvodnje, sa 34-godišnjim radnim stažom u ovom preduzeću.
Godinama je stanje bilo katastrofalno, fabrika je bila na “aparatima za disanje”, zaposleni su mesečno primali plate u iznosu od 3.000 do 4.000 dinara. Tračak nade se javio 2012. godine kada ih je kupila slovenačko-engleska firma “Aha Mura”. U tom prelomnom trenutku se čak 800 radnika opredelilo za socijalni program, dok je 1.300 ostalo, verujući u bolje sutra.
Međutim, bajka nije dugo trajala. Nakon samo godinu i po dana, radnici su se ponovo našli na rubu egzistencije.

- Kako smo se prošle godine krajem leta vraćali sa godišnjih odmora, tako su nas obaveštavali da novca više nema, da možemo da dolazimo na posao, ali da platu nećemo primati - objašnjava Gordana Pavlov, koja je 27 godina bila zaposlena kao konfekcionar.

Život se surovo poigrao sa radnicima nekadašnjeg giganta, koji, kao za baksuz, nosi ime po Prazniku rada. I baš oko praznika se najviše sećaju blistave prošlosti kada je fabrika radila “punom parom” i kako je ranije, u srećnija vremena, izgledao prvomajski uranak.
- Nikada se nismo razdvajali, već smo zajedno organizovali proslavu Praznika rada. Bila je to prava fešta, uživali smo u roštilju, pečenju, piću... A evo dokle smo danas stigli, nemamo ni za pile - tužnim tonom priča Novica.
- Naše mesto je na ulici, ali su se ljudi umorili od svega, svi su digli ruke od nas - završava Gordana.