alo.rs Aktuelno
"TO MOŽE BITI I VAŠE DETE"
Roditelji, evo kako da prepoznate da li vam se dete drogira!
- Knjiga "To može biti i vaše dete" je pisana za roditelje. Na stranicima knjige nalazi se i test od 22 pitanja, namenjen roditeljima, koji im može pomoći da odgonetnu da li imaju razlog da se zabrinu jer im je dete krenulo stranputicom - objašnjava dr Boro Lazić, autor knjige.
Kokain | Foto: Shutterstock
Zvanične brojke sa “narko-scene” Srbije kažu da marihuanu koristi više od 210.000 ljudi, heroin više od 50.000, a kokain najmanje 30.000, dok se tablete metamfetamina mogu naći na svakom uglu i koštaju kao kutija cigareta. Godišnji obrt tržišta opijata Srbije iznosi preko 500 miliona evra.
Kako pišu “Novosti”, nasuprot toj statistici, u javnom zdravstvu republike postoji 10 specijalizovanih bolnica za lečenje narkomana, sa 200 kreveta, a zavisnike leči svega 70 specijalista. Na 29.000 narkomana u Srbiji postoji jedna bolnica, a za jedan krevet, ukoliko odluče da se leče, bori se čak 1.450 zavisnika. Na jednog lekara specijalistu dolazi 4.000 potencijalnih pacijenata.
Nacionalna strategija za borbu protiv droga usvojena je 2009. godine, a njena evaluacija bila je zakazana za 2013. i nikada nije izvršena. Razlog je jednostavan – nemoguće ju je primeniti.
Dr Bora Lazić, osnivač i šef stručnog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, potom Nišu i Novom Sadu, napisao je knjigu “To može biti i vaše dete”. Njena glavna poruka je da je jedino lična odluka da se droga ne uzme garancija da se neće završiti u paklu zavisnosti.
Marihuna se danas nalazi u džepovima učenika petog i šestog razreda osnovne škole. Od petoro drugara u sedmom i osmom, najmanje dvojica je konzumiraju. Njih snabdevaju karteli koji godišnje na narkoticima u Srbiji zarade više od 500 miliona evra. Naspram “narko-gazda” u gardu za zdravlje svoje dece stoji samo porodica. Država nema para ni moći.
- Stalni razgovori u porodici između roditelja i dece, još na početku puberteta, o štetnosti upotrebe “supstanci” najbolji su način da vaše dete kaže “ne” kada mu se droga ponudi. Svaki roditelj mora tokom puberteta da prati ponašanje svog deteta i da na prve simptome reaguje tako što će ga iskontrolisati i u zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko vaše dete u doba adolescencije “proba” supstancu, šanse da će završiti kao zavisnik su 43 odsto. U više od 95 odsto slučajeva vrata pakla zavisnosti se otvaraju upravo marihuanom - priča dr Lazić.
U tinejdžerskim godinama mozak je posebno osetljiv na droge jer one menjaju pravac razvoja života mlade osobe – fizički, emocionalno i karakterno, kaže dr Lazić i dodaje da je posle 21. godine opasnost znatno manja.
Heroin | Foto: Profimedia
- Knjiga “To može biti i vaše dete” je pisana za roditelje. Ona treba da spreči da im se “narkoman dogodi”. Zavisnik može lako postati svačije dete. Roditelji su ti koji treba da se obrazuju, da se prvi “poprave” pre nego što počnu da krive dete, sebe, sredinu. Na stranicima knjige nalazi se i test od 22 pitanja, namenjen roditeljima, koji im može pomoći da odgonetnu da li imaju razlog da se zabrinu jer im je dete krenulo stranputicom – objašnjava dr Lazić.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs