KOMEMORACIJA ZA MESEC DANA U SANU

Sahrana Ljubomira Tadića u krugu najuže porodice!

Autor: Novosti | 02.01.2014 - 21:40:00h | Komentara: 3

Prema njegovoj želji, vreme i mesto sahrane neće biti objavljivani. Komemoracija akademiku Tadiću biće organizovana za mesec dana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

Ljubomir Tadić

Ljubomir Tadić | Foto: Željko Šafar

Akademik Ljubomir Tadić, koji je preminuo 31. decembra u 88. godini, biće sahranjen u krugu najuže porodice. Prema njegovoj želji, vreme i mesto sahrane neće biti objavljivani. Komemoracija akademiku Tadiću biće organizovana za mesec dana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Iza njega ostaje ogroman doprinos filozofiji, pravu i politikologiji. Ostaće upamćen kao akademik, univerzitetski profesor, disident, jedan od osnivača Demokratske stranke...

Rođen je 1925. godine u Smriječnu, u Crnoj Gori. Već sa 16 godina priključio se partizanskom pokretu. Studije je započeo u Sarajevu, posle Drugog svetskog rata, a nastavio u Beogradu. Filozofiju prava doktorirao je u Ljubljani, a bio je i jedan od autora Ustava iz 1963. .

Sa sarajevskog prešao je na Univerzitet u Beogradu, gde je bio profesor Filozofskog fakulteta, a potom je radio kao naučni savetnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka u Beogradu, od 1980. godine.

Bio je dopisni član SANU od 1985, a redovni je postao devet godina kasnije.

Bio je član Filozofskog društva Srbije i Sociološkog društva Srbije, član redakcija časopisa „Pregled“, „Politička misao“, Pradžis i Pradžis International.

Njegova dela „Poredak i sloboda“ i „Tradicija i revolucija“ ostavila su snažan utisak na generacije studenata. Ovaj profesor filozofije i sociologije prava 1968. godine priključio se studentskom protestu. Zbog toga, kao i zbog kritičkih tekstova, svrstan je među prve disidente tadašnjeg režima. Iz istog razloga 1974. je udaljen sa Univerziteta.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke i, pored Dragoljuba Mićunovića, jedini od osnivača koji je ostao član do kraja života. U više navrata bio je i član Glavnog odbora. Bio je i predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru, koji se zalagao da na referendumu za otcepljenje Crne Gore glas dobiju i građani Srbije.

Pisao je da građanski rat nije započeo 1991. godine, već je njegove naznake nalazio u ranijem periodu, najviše u Ustavu SFRJ iz 1974. godine. Njegova teza bila je da za razaranje Jugoslavije nije bio odgovoran socijalizam, nego njegov „boljševički privid“.

Za svoj rad, akademik Tadić dobio je Sedmojulsku nagradu 1990, Orden zasluga

za narod drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem i Medalju za hrabrost.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Padre Vreme: 03.01.2014 01:20h

Kako podaci nisu objavljeni kada se nalaze na sajtu JKP Beogradska groblja?
oprana biografija Vreme: 03.01.2014 08:23h

voleo bih znati da li je I on poznavao neke od funkcionera cia,naprimer stiv majera koji je pre desetak dana tokom boravka u beogradu govorio o svojim kontaktima sa srpskim građanima izmeđuostalih I sa akademicima.
Clamudie Nabbado Vreme: 03.01.2014 18:28h

Gosp. Padre, samo ste delimično u pravu. Ova sahrana jeste na sajtu, ali naslov teksta upozorava da će biti dobrodošli samo najuži članovi porodice. Iznenadićete se kad ovo pročitate (i proverite) da je bilo sahrana u Bg. , a da nisu objavljene na sajtu groblja. Nikša Stipčević je umro juna 2011. a da ta misteriozna sahrana na topčiderskom groblju (po masonskom ritualu) nije nigde objavljena, i dalje je obavijena tajnom ćutanja.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs