ALEKSANDAR LIJA MILOJEVIĆ (48), GLUMAC IZ KRAGUJEVCA
Samo na sceni ne mislim na težak život!
Aleksandar Milojević (48), glumac Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, posle 25 godina karijere i stotina uloga i predstava iza sebe kaže u intervjuu za „Alo!“ da je od nepopravljivog optimiste postao pesimista koji još jedino na sceni zajedno sa publikom uspeva da zaboravi na težak život u Srbiji.
Aleksandar Milojević | Foto: B. Nenković
U Kragujevcu poznatiji kao Lija, ovaj glumac najstarijeg pozorišta u Srbiji tvrdi da, osim nedostatka novca i grcanja u kreditima, ljudima nedostaje iskrenosti i vaspitanja. Jedino što ga raduje su mladi i talentovani ljudi, ali plaši se da ćemo ostati i bez njih kada shvate da je borba u pogrešnom sistemu vrednosti potpuno uzaludna.
Kako živi jedan glumac u Srbiji van svetla pozornice?
- Svejedno je u Srbiji da li ste glumac, lekar ili pravnik. Nekoliko hiljada ljudi živi dobro, svi ostali se muče. Daleko je od dobrog! Ovde vlada floskula – da smo živi i zdravi, sve drugo kao nije važno. Pare nisu problem, jer para nema. Moje kolege i ja se borimo i pri tom se ne žalimo na sudbinu samo zato što smo takve mentalne kontrukcije. Ne sviđa mi se politička situacija u zemlji, kao ni kompletan ambijent. Nije mi se sviđala ni prethodna garnitura. Odjednom sam postao veliki pesimista. Ali, stvarno odjednom! Skoro 48 godina bio sam nepopravljivi optimista. Ovo su najgora vremena. Devedesetih je plata bila pet maraka, ali niste imali ništa ni da kupite. Prodavnice su bile prazne. Sada imate pune rafove, ali nemate novac.
Predstava
U kom trenutku ste postali pesimista?
- Kada sam shvatio da mučan život koji smo vodili devedesetih nije imao nikakavu svrhu. Mislio sam da se to više nikada neće ponoviti. Tada sam gradio karijeru i osnivao porodicu i bilo je mnogo teško. Očekivao sam da u ovim godinama i glumačkom statusu imam stabilnost. Međutim, to se nije desilo. Postao sam pesimista kada sam shvatio da se ni kultura, ni vaspitanje, ni knjiga ne poštuju i ne vrednuju. Mladi ljudi su se masovno posvetili internetu, društvenim mrežama, android telefonima. Ostali su se povukli u sebe i gube vreme uz „veliku braću i sestre“. Komuniciramo porukama, malo se čita. Mislim da je život mladih ljudi izgubio smisao. Ovde vlada nemaština, jedva se sastavlja kraj sa krajem, svi su u kreditima. Dok ovako idemo od nemila do nedraga, podjednako mi smeta i to što više nema iskrenosti.
Kako izgleda kada tako nezadovoljni izađete na scenu?
- Publika dolazi u pozorište da bar na sat i po zaboravi na muku! Glumci su svesni toga, pa onda i mi zaboravimo na svoju muku. Jer, glumci nikada nisu svoje probleme rešavali na sceni, pa to ne čine i sada, a kako živimo kada siđemo sa scene, to mi znamo. Pozorište je mesto gde se ljudi zabavljaju, edukuju, opuštaju, druže, pričaju. U Kragujevcu uspevamo u tome. Vratili smo publiku, imamo dobar repertoar.
Da li mislite da glumci u Kragujevcu imaju iste mogućnosti kao i u Beogradu, koji važi za centar filma i pozorišta?
- Da je sve u Beogradu, to svi znamo. To nije dobro! Međutim, nije ni svim glumcima u Beogradu baš sve potaman. Mnogi od njih su bez posla. Zamislite sledeću situaciju - ako je njima teško, onda je nama van Beograda bar pet puta teže. Valjda zato što smo daleko od očiju, pa smo daleko i od srca. U unutrašnjosti nema filmske produkcije ni snimanja reklama. Ja sam imao sreće, pa sam uz uloge u svom matičnom pozorištu sarađivao sa Draganom Bjelogrlićem i Radošem Bajićem. Da li znate da postoje ljudi u Beogradu koji i ne znaju da u Kragujevcu radi pozorište. Sticajem okolnosti, najstarije je u Srbiji. Osnovao ga je Joakim Vujić u vreme Miloša Obrenovića, kada je ovaj grad bio srpska prestonica. Ali, sami smo krivi za tu neravnopravnu podelu.
Lija sa kolegama iz filma „Montevideo, bog te video“
Imate li ideju kako bi mogla da se popravi situacija u Srbiji?
- Nisam ekonomista, a i apolitičan sam! Ali, mislim da bi pretvaranje Srbije u meku filmske industrije bio pravi potez i uz sport najbolji izvozni adut. Ako je jedan čovek poput Bjelogrlića uspeo da napravi nešto vredno pažnje i stvori čitavu plejadu mladih i dobrih glumaca, onda bi i država mogla nešto slično.Treba, dakle, praviti ambijent da inostrane filmske ekipe masovno dolaze ovamo i snimaju. Na svakom koraku imate prelepe pejzaže, istorijske lokacije...
Šta vas raduje danas u Srbiji, a čega se grozite?
- Oduševljavaju me mladi i talentovani ljudi koji ulažu dosta rada i truda u svoje karijere i obrazovanje. Jedan Kragujevčanin izabran je među deset najtalentovanijih glumaca u Evropi. Naravno, on više ne živi ovde. Sada igra u ligi šampiona. Sve što mogu reći je da sam izuzetno ponosan što poznajem tog mladog čoveka. Ne pratim ništa što ima veze sa pojavljivačima na televiziji i „popularnim“ ljudima bez zanimanja.
Predstava za jednog čoveka
Da li ste nekada u publici imali samo jednog posetioca?
-Da! Bio je u publici samo jedan muškarac, iako su bile prodate dve karte. Neko nam je rekao da je trebalo da dođe sa devojkom, ali ona ga je ispalila. Ansambl se dogovorio da odigra predstavu. Čovek je sedeo u odelu i sa kravatom, sam, odgledao komad i nagradio nas dugim aplauzom. Tada sam pristao na to jer sam bio optimista. Sada, ne znam da li bih to ponovo uradio.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |