DOKUMENTARNI FILM NOVINARA „BLICA” VELIMIRA PEROVIĆA
„Sećanje na Peć koje više nema”
Film Velimira Perovića „Sećanje na Peć koje više nema” počinje i završava se na grobu njegovog oca, negde u Beogradu. Između ta dva trenutka, popušene cigarete pored spomenika na početku i dunje ostavljene na uglačanom mermeru na kraju, zapis je o povratku u Peć, iz koje je s porodicom izgnan 14. juna 1999. godine, piše „Blic”.
Nekadašnja kafana „Beograd“ danas se zove „Tirana“
Perović nije profesionalac u svetu filma, navodi ovaj list, ali iskrenost njegovih emocija nadoknađuje zanatsko umeće. Ali, Perović je novinar i to se u ovom filmu pokazuje kao dvostruka prednost. Prvo, reporterski precizno on vodi gledaoca kroz blisku istoriju i mesta u svom rodnom gradu, analitički secira odnose koji su doveli do toga da Srbi napuste Kosovo i Metohiju i izveštava o Peći, u kojoj su njegovi tragovi zatrti. Drugo, sačuvao je i u ovom filmu iskoristio snimke koje je načinio dok je bio novinar Televizije Priština, devedesetih godina.
Politika i istorija, ružne i mučne činjenice o međunacionalnom sukobu, bombardovanju i srpskom egzodusu, međutim, samo su ram za ličnu, emocijama duboko prožetu ličnu priču. Zato je osnovni kvalitet ovog filma iskrenost: i kada se priseća mladosti, kada prvi put ugleda rodnu kuću, u kojoj sada živi neko drugi, kada zbunjeno pokušava da se orijentiše na mestu gde je nekada bila crkva... nema glume.
Velimir Perović
U skladu sa opredeljenjem da ispriča intimnu priču, navodi „Blic”, Perović za okosnicu kazivanja uzima snimak načinjen na njegovoj svadbi, 7. septembra 1996. Odličnom montažom i izborom muzike i smeštajući ga u kontekst filma o povratku u Peć, on je ovaj, po definiciji trivijalan, a po usudu kič snimak pretvorio u umetničko delo par ekselans.
Fragmentarni i lelujavi snimci likova ljudi za koje mi znamo da ih sve zajedno raspevane, samo dve i po godine kasnije, čeka nesreća vrhunac su Perovićevog filma i u estetskom i u onom dubljem, emocionalnom pogledu. Kako navodi reporter „Blica”, kad Perović, obilazeći sada potpuno praznu salu u hotelu gde je slavlje održano, zaplače, tada sa njim plačemo i svi mi koji smo bilo kada i bilo gde izgubili ljude i mesta koja smo voleli, žaleći sebe i svoj raj koji smo imali.
Svaki kadar je dokument
„Prošle godine u septembru prvi put sam posetio zavičaj još od 14. juna 1999. godine, kada sam sa porodicom napustio Peć”, rekao je Perović, koji od 1999. godine radi u „Blicu”.
„Pozajmio sam kameru od prijatelja i ceo put zabeležio objektivom. Po povratku u Beograd, odlučio sam da iskoristim sačuvani televizijski materijal od pre 20 i više godina, kada sam radio na TV Priština, i da sve to uporedim s onim što sam sada zatekao u Peći i Dečanima. Film ‘Sećanje na Peć koje više nema’ biće trajno postavljen na internetu i svako će moći će da ga pogleda. Priča je ispričana u prvom licu, ali mislim da se odnosi na skoro sve Srbe koji su živeli na Kosovu i Metohiji. Film traje skoro tri sata, nisam hteo ništa da kratim, jer smatram da svaki kadar ima snagu dokumenta“.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |