Slobodan Rebić (67), penzioner:

Nemamo mnogo izbora!

Da li ste zadovoljni izbornom ponudom?

Ponuda nam je onakva kakvo nam je društvo i država. Loša. Nemamo mnogo izbora.

Hoćete li izaći na izbore?

Obavezno. Izlazak na izbore je dužnost svakog građanina, a penzioneri su poznati po tome da redovnije nego iko ispunjavaju tu obavezu.

Da li ste u ovoj kampanji čuli nešto novo u odnosu na onu iz 2012. godine?

Skoro da je sve isto, nema tu nekih novih obećanja. Tačno je da nekada ima nekih velikih obećanja, pa se ne ispune, ali opet treba videti zbog čega nisu. S obzirom na tešku ekonomsku situaciju, teško da se može nešto mnogo promeniti.

Šta očekujete od izbora?

Da mi omoguće da starost provedem kvalitetno i dostojanstveno.

Da li se nešto promenilo u vašem životu između dva izborna ciklusa?

Teže se živi, to je sigurno. Penzije su povećavane, ali ne mnogo i sa tom penzijom se danas može mnogo manje nego što je moglo ranije. Cene su povećane, a standard je ostao isti.

Je l’ može gore?

Ne daj bože što se trpet može. Uvek može gore, ali nadamo se nekom boljem vremenu.

Šta najviše zamerate političarima?

Pa šta bih mogao da im zamerim, rade svoj posao kao i svi drugi.

Da li rade?

Mislim da rade, e sad, ko koliko zna i ume. Koliko je sposoban, toliko i doprinosi.

Verujete li političarima kada kažu da žive samo od svoje plate?

Pa verovatno ne žive. Većina verovatno ima neka dodatna zaduženja i prihode. Ali, tu su nadležni organi koji mogu to da provere.

Šta biste im poručili?

Da malo češće siđu u narod da vide kako mi živimo. Da više slušaju, a manje govore, i da na osnovu toga donose odluke.

Neda Jeremić (22), studentkinja:

Prošlo je vreme velikih vođa! 

Da li ste zadovoljni izbornom ponudom?

Izborna ponuda nam je veoma loša. Niko ne nudi kvalitetan program sa konkretnim planovima i načinima kako ih ostvariti. Prodaju maglu, obećavaju čuda, a treba poći od malih stvari, koje neće biti preveliki zalogaj i koje će moći da ostvare.

Hoćete li izaći na izbore?

Hoću, naravno. Smatram da svi treba da izađemo na izbore jer kako nešto promeniti ako ne izađemo. Apstinencija rađa nezainteresovanost, a to nije dobro. Ipak, mislim da su ovi izbori beskorisni jer su raspisani sa ciljem potvrde legitimiteta određenih ličnosti.

Da li ste u ovoj kampanji čuli nešto novo u odnosu na onu iz 2012. godine?

Ništa novo. Opet ista priča i ista velika obećanja. U redu je težiti velikim ciljevima, ali treba imati neku početnu stanicu. Krenuti od stvari koje je moguće odmah rešiti i popraviti, ne od onih teško rešivih. Srbija prvo mora da promeni sebe, pa tek onda da teži nekim stvarima.

Šta očekujete od izbora?

Da mi omoguće da po završetku fakulteta nađem posao u struci.

Da li se nešto promenilo u vašem životu između dva izborna ciklusa?

Ništa posebno, živim jednako kao i pre. Izdržavaju me roditelji i da otac ne radi i privatno, teško da bih mogla da ostanem u Beogradu i studiram.

Hoćete li ostati u Srbiji po završetku studija?

Kao mlađa, često sam razmišljala da mi je samo da odem odavde jer država propada, ali što sam starija, polako odustajem od toga. Rešena sam da ostanem i pokušam nešto da promenim, za sada.

Šta najviše zamerate političarima?

Mnogo pričaju, a malo delaju. Morali bi mnogo više da rade. Da se koncentrišu na probleme običnih ljudi koji su ovde i sada. Mi više nemamo luksuz da stojimo u mestu, moramo se hitno pokrenuti.

Verujete li političarima kada kažu da žive samo od svoje plate?

Ne verujem, ali niko ne živi od svoje plate. Plate su toliko male da je nemoguće živeti samo od njih, pozajmiš, vratiš i tako ukrug.

Šta biste im poručili?

Da je prošlo vreme velikih vođa u koje se slepo verovalo. Da rade na poboljšanju zakona i obrazovanja i da spreče da mladi ljudi odlaze iz zemlje.