DA LI STE SAGLASNI SA NJIM?

Slovenački filozof Slavoj Žižek: Zdrava hrana je glupa moda, treba pušiti, jesti čokoladu i mnogo piti!

Autor: Jutarnji list | 23.05.2014 - 17:28:00h | Komentara: 1

U nedavnoj poseti Kaliforniji, bio sam na večeri u kući jednog profesora, s prijateljem Slovencem, teškim pušačem. Kasno uveče, prijatelj je postao očajan i pristojno zamolio domaćine da zapali cigaretu na terasi.

Devojke su ugroženiji pušači

Foto: foter.com

Kada je domaćin, ništa manje ljubazno, rekao “ne”, moj prijatelj je rekao da će otići na ulicu. Domaćin je i to odbio. Rekao je kako pušenje u javnosti može naškoditi njegovom statusu u komšiluku. No, ono što me zaista iznenadilo bilo je to što nam je, nakon večere, domaćin ponudio (ne baš) laku drogu. Pušenje sada nije bilo problem, kao da droga nije opasnija od cigarete.

Sve može, ali...

Ovaj čudni događaj dokaz je bezizlaznosti današnjeg konzumerizma... S jedne strane je potrošač koji kalkulira sa zadovoljstvima, dobro zaštićen od svih oblika maltretiranja i zdravstvenih pretnji, a s druge strane zavisnik od droga ili samodestruktivni pušač. Uživanje se toleriše, čak i potiče, no pod uslovom da je zdravo i ne preti našoj psihičkoj ili biološkoj stabilnosti: čokolada, da, ali bez masnoća; Kola, da, ali dijetalna; kafa, da, ali bez kofeina; pivo, može, ali bez alkohola; majonez, da, ali bez holesterola; seks da, ali siguran...

Šta se tu događa? U poslednjoj decenioji otprilike nastao je “kulturni kapitalizam”. Kupujemo proizvod, recimo, organsku jabuku, jer ona predstavlja sliku zdravog stila života. Ono šta u stvari kupujemo kada kupujemo “organsku hranu” i slično, je određeno kulturalno iskustvo, iskustvo “zdravog, ekološkog stila žvota”.

Isto vredi i za svaki prikaz “stvarnosti” - u reklami koja se pre desetak godina prikazivala širom SAD, grupa običnih ljudi prikazana je kako uživa uz roštilj i pleše uz kantri muziku. Propratni tekst je bio: “Govedina. Prava hrana za prave ljude”. Ironija je bila u tome da je meso, ponuđeno kao simbol određenog stila života (“pravih” ljudi iz američke radničke klase), više hemijski i genetski manipulisano nego organska hrana koju konzumira “umetna” elita.

Kupujemo sve manje proizvoda (stvari) koje želimo imati, a sve više životnih iskustava - iskustava seksa, prehrane, komunikacije, kulture, učestvovanje u stilu života. Kupujemo formu u teretanama, duhovno prosvećenje upisujući se na kurseve transcendentalne meditacije i svoju javnu personu idući u restorane u koje zalaze ljudi s kojima želimo da budemo povezani.

I antikonzumeristička ekologija je slučaj kupovanja autentičnog iskustva. Postoji nešto varljivo umirujuće u našoj spremnosti da prihvatimo krivicu za pretnje okolini - sviđa nam se da budemo krivci, jer ako smo krivi, onda sve i zavisi od nas. Mi vučemo konce katastrofe, pa se možemo spasiti živeći drugačije.

Ono što je zaista teško da se prihvati (barem za zapadnjake) jeste da smo dobili ulogu pasivnog posmatrača koji samo može da sedi i gleda koja će mu biti sudbina. Da bi izbegli takvu situaciju, skloni smo da se ludački opsesivno uključimo u razne aktivnosti, recikliramo stari papir, kupujemo organsku hranu, bilo šta, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, dajemo svoj doprinos - poput fudbalskog fana koji navija za svoj tim pred svojim TV-om, vičući i skačući kao da će to nekako uticati na ishod utakmice.

Ne kupujemo li organsku hranu iz istog razloga? Ko zaista veruje da su polutrule i skupe organske jabuke zaista zdravije? Stvar je u tome da, kupujući ih, ne samo da konzumiramo proizvod, nego i pokazujemo svoje brižno lice i globalnu svesnost pa učestvujemo u velikom kolektivnom projektu. Ne kupujemo prozvode zbog korisnosti ili kao statusne simbole. Kupujemo ih da dobijemo iskustvo koje nam pružaju, konzumiramo ih da bi nam život bio ugodniji i smisleniji.

Nedavni oglas za hotele Hilton sadrži jednostavnu tvrdnju: “Putovanje nije samo dolazak od tačke A do tačke B. Ono bi nas trebalo napraviti boljom osobom”.

Možete li uopšte da zamislite takav oglas pre desetak godina? Poslednji naučni izraz ovog novog duha je nastanak nove discipline tzv. studija sreće. Kako to onda da u našoj eri produhovljenog hedonizma, kada je cilj života jasno definisan kao sreća, eksplodiraju teskoba i depresija?

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Anonimni Vreme: 23.05.2014 18:36h

Neverovatno je koliko se ne slazem sa piscem ovog teksta. Konzumerizam je jedno od najvecih zala danasnjice, a birajuci zdravije izbore hrane u vremenu kada je rak na nivou epidemije mozes sebi dosta povecati sanse za produzetak zivota. Ljudi su lenji i neobrazovani o celoj stvari (jer tako odgovara velikim kompanijama), a hoce da sebi racionalizuju da rade pravu stvar. Naravno, ne branim onu budalu sto ga je blam od komsija ako mu gost pusi u dvoristu...

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs