alo.rs Aktuelno
POTREBNA DODATNA ZADUŽIVANJA
Spoljni dug Srbije oko 26 milijardi evra!
Ukupan spoljni dug Srbije krajem avgusta iznosio je skoro 26 milijardi evra, što je za 0,5 odsto manje nego prethodnog meseca, i za jedan odsto više u odnosu na stanje s kraja 2012. godine, navedeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
U javnom sektoru sa dostignutih 12,96 milijardi evra, spoljni dug je bio niži za 0,6 odsto, a u slučaju banaka i preduzeća sa iznosom od 13,02 milijarde, niži za 0,4 odsto.
To je, prema oceni IZIT-a, blago sezonsko sniženje kada su potrebe za kreditima manje, i privrede zbog manjeg obima poslovanja i gradjana zbog godišnjih odmora, ali i same države.
"Ovaj intermeco, u uslovima nerestrukturirane privrede, posebno javnog sektora, biće kratkog daha, tako da u sledećim izveštajima možemo računati sa rastom ukupnog spoljnog duga, primarno indukovanog preko države, koja će morati da ulazi u nove dužničke odnose preko emitovanja hartija od vrednosti i sklapanja novih kreditnih aranžmana", ocenio je IZIT.
Glavnu notu u rastu spoljnog duga Srbije davao je javni sektor, čiji spoljni dug je povećan za čak 6,3 odsto u odnosu na stanje s kraja prošle godine. Nasuprot tome, privatni sektor je kreirao spoljni dug u visini od 13,02 milijarde, što je za 3,8 odsto manje nego krajem 2012. godine.
Da je država glavni pokretač rasta ukupnog spoljnog duga zemlje pokazuje i podatak da je u odnosu na stanje iz 2008. godine, spoljni dug javnog sektora krajem avgusta ove godine porastao skoro dvostruko.
To je uslovilo da udeo države u stvaranju ukupnog spoljnog duga poraste sa 30,9 odsto krajem decembra 2008. na 49,9 odsto krajem osmog meseca 2013. godine, tako da su privatni i javni sektor skoro izjednačeni u kreiranju spoljnog duga Srbije.
Nema sumnje, da će zbog potrebe za servisiranjem ranije preuzetih kreditnih obaveza, Srbija morati dodatno da se zadužuje, tako da će javni sektor učestvovati natpolovično u stvaranju ukupnog spoljnog duga zemlje.
Srbija je visokozadužena zemlja sa odnosom ukupnog spoljnog duga i BDP-a od 83,1 odsto, a granica ulaska u zonu visoke zaduženosti je 80 odsto. To potvrdjuje i podatak da je odnos otplate duga prema ukupnom izvozu proizvoda i usluga na iznosio 27 odsto, a granica za ulazak u "zonu crvene lampice" je 25 odsto, naveo je IZIT.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2025. Sva prava zadržana