INTERVJU NEDELJE: ŽELJKO NEŠIĆ (23), VLASNIK PEČENJARE NA BAJLONIJEVOJ PIJACI
Srbi mirišu meso jer nemaju para da ga kupe!
Željko Nešić (23) jedan je od lepih primera kako se sopstvenim radom, razmišljanjem i velikim odricanjem može ostvariti uspeh na poslovnom planu. Naime, ovaj mladi čovek dugogodišnjom štednjom, radom, a ujedno i školovanjem uspeo je da otvori pečenjaru od koje živi njegova porodica. Ujedno, nije srca kamenog, pa gladnim i starim sugrađanima zna i te kako da izađe u susret i odrekne se dnevne zarade kako bi oni bili siti. Po njegovim rečima, iako sve više naših ljudi meso kupuje na grame, od posla može da se živi, a boli ga što sve više naših sugrađana dolazi i moli za ostatke i mrvice.
Pred kraj dana sugrađani mole za mrvice i ostatke / Foto: Dimitrije Goll
Kriza se i te kako oseti u zemlji jer se u proseku kupuje po 150 grama pečenja za
dvoje. Najviše se traže svinjske glave, valjda što cela košta 300 dinara
Da li ti je bilo teško da uklopiš školu i posao?
- To je bila moja odluka i znao sam zašto to radim. Pomagao sam u kući, a ujedno ni od koga finansijski nisam zavisio. Nakon što sam završio srednju školu, nastavio sam da se bavim tim poslom i trudio sam se da maksimalno štedim. U međuvremenu sam se oženio i supruga i ja smo dobili sina.
- Ideju su mi dali supruga Marija i otac. Oni su me i maksimalno podržali. To mi je dalo motivaciju da još više zapnem oko posla kako bismo imali više novca za početak. I tako, prošlog septembra nam se ukazala prilika i iznajmili smo lokal na Bajlonijevoj pijaci.
Kakav je bio početak i da li si ispunio svoja očekivanja?
- Šta da kažem, početak ko početak, ali bitno nam je bilo da radimo. Odricali smo svega, a bitno nam je da pružimo kvalitet i trudimo se da cene budu pristupačne za svakog. Jagnjad nabavljam sa Homolja, a prasiće iz Smedereva i mislim da je to dobitna kombinacija. Takođe sam znao da, ukoliko ne zapnem, neću imati ništa. A sa mnom radi barabar i moja supruga, koja mi dosta pomaže. Zajedno ustajemo u tri ujutro, tovarimo automobil mesom, razvezemo po mesarama i onda otvaramo našu radnju i tako svaki dan.
Željko Nešić / Foto: Dimitrije Goll
- Znam da mi nećete verovati, ali ljudi stalno traže svinjske glave, valjda što cela košta 300 dinara. I da imam 100 glava, svaku bih prodao. Svestan sam da je opšta besparica i da je situacija teška i zato gledam maksimalno da izađem u susret ljudima. Pored glava, ljudi kupuju i kobasice na komad.
Da li ste nekome pomogli?
- Eto, ostao mi je u sećanju čovek koji nam je u radnju ušao pre tri dana. Rekao mi je: „Nisam jeo dva dana, a da ti ukradem, ne ide i zato - da li možeš malo mesa da mi daš?“ Odmah sam otišao u pekaru i tom čoveku kupio hleb i dao mu meso. Mislim da treba uvek u skladu sa svojim mogućnostima pomoći drugom i to se uvek trudim da uradim. Kada mi ostane mesa na kraju dana, poklonim onima za koje mislimo da im treba.
Da li se oseti kriza?
- I te kako se oseti, to mi koji radimo s ljudima najbolje vidimo. Eto, ljudi kupuju meso na grame. U proseku kupe po 150 grama za dvoje, a kada im dolaze gosti, malo više. Prodaja ni tokom slava nije baš najsjajnija jer se onda prodaje pečenje na kilogram, a nekada su ljudi kupovali po celo prase ili jagnje. Ovako kažu - spremili smo ručak, dolazi nam toliko gostiju, šta mislite da li je dovojno tri kilograma pečenja? Ja ih razumem i svestan sam situacije. Niti su oni krivi niti ja, jednostavno moramo da imamo razumevanje jedni za druge. Takođe, veliki broj sugrađana uđe i pita da li može samo da ostane da gleda i oseti miris pečenja, kažu da ih želja mine. Onda im supruga ili ja spakujemo po komad i damo.
- Najviše nam nedostaje naš sin, koji ima godinu i po. Moramo da radimo da bismo nešto imali, a trudimo se i njemu da obezbedimo teren za bolju budućnost. Hoću da kažem da premalo vremena provodimo sa sinom. Ali zato kada se vidimo, ne prestajemo da se grlimo i ljubimo. Nadam se da će, kada poraste, shvatiti zašto je više vremena proveo s bakom i prabakom nego s nama.
Koji su vam planovi za budućnost?
- Normalno da ih imam, želeo bih prevashodno da proširim porodicu, a potom i posao. Za proširenje porodice još ima vremena, mladi smo. A što se poslovnog plana tiče, razmišljam i radim na tome da u naredne dve godine otvorim još jednu pečenjaru. No, o tom - potom, zavisi kako će se stvari odvijati dalje i sa ovom pečenjarom, jer je opšta besparica.
Da li ima dovoljno posla u zemlji za sve?
- Svako ko hoće da radi naći će neki posao. Poručio bih svima da razmišljaju i da traže svoju priliku. Svestan sam da su male zarade, ali zar nije bolje raditi i za malu platu nego sedeti kod kuće i jadikovati? Ukoliko čovek radi, lakše će se prebaciti na bolje plaćen posao nego ako ne radi. Moje mišljenje je bolje da radim i makar nešto zaradim. Eto, većina ljudi odbija da radi i za dnevnicu od 1.000 dinara, a prazni su im stomaci. Ne treba se stideti posla dok god ga čovek pošteno radi. Zato je sada vreme da promenimo svest i zasučemo rukave i počnemo s radom.
Samo se gledaju / Foto: Dimitrije Goll
Trenutno ne vidim bolje sutra
Da li misliš da u Srbiji ima nade za bolje sutra?
- Teško pitanje. Kakvo je trenutno stanje, bolje sutra ne vidim. Mislim da nam neće biti bolje dok god ljudi ne počnu da rade na sebi. To jest da ne jadikuju, već zasuku rukave i zapnu. Treba svi mi da budemo svesni da dosta treba da se radi i da se menjaju neke stvari. Ukoliko se vrate prave vrednosti, porodica, rad, pravda i poštenje, za nas ima šanse. Tada ćemo svi mi da živimo kao normalni ljudi.
-
Teodora Vreme: 26.01.2014 14:02h
Eh, kad bi u Srbiji bilo više ovakvih...Ovako, opitanje kad će i ovaj vredni i pameti čovek, okupiti porodicu, skupiti stvari i otići iz ove propale države, u kojoj se sve vrti oko prolapel politike i neukih, neobrazovanih, prostih i nesposobnih političara koji ne samo da su uzurpirali zemlji. nego i naše živote.
-
sima Vreme: 26.01.2014 18:05h
Mudro pricas (mladicu),samo me interesuje u koju stranku si angazovan ili tvoj otac? Izvinite ja sam glup i neznam koji je put do uspeha.
-
Драгомир Vreme: 26.01.2014 19:43h
Увек ће бидне да неки немаду а неки имаду!Да имаш и није нека повећа памет!Уколико у околишу имаш добре старије другаре онда те саветују како о шта да не би експериментисао.Завршиш школу са образовањем које се тражи.Нађеш посао који се добро плаћа.Када сам звао другаре да радимо један одговоран посао они су рекли да је ,,опасан,,?Е сада бато ја имам дупло већу пензију од њих!А да ја држим печењару знате када бих дао да једе скитница?Никада!Знате колико су то ленчуге и лезилебовићи?У моме крају је једна скитара и жицар оставио унуку гомилу пара које су му разграбили другари на журци!
-
Neša Vreme: 26.01.2014 22:09h
Lepa reklama za radnju! Dugogodišnjim radom, u dvadeset tri? Nije mi baš najjasnije ali neka bude...
-
Kostadin Vreme: 27.01.2014 06:42h
I pre rata se znalo ko može da jede meso, pa i sada mora da se zna. Komunizam je otimao od jednih i častio druge, ali na tuđ račun.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |