alo.rs Aktuelno
INTERVJU NEDELJE
Srbi nisu ništa luđi
od ostalih naroda!
Milan Milić (49), psihijatar i psihoterapeut, u intervjuu za „Alo!“ kaže da iskustvo ljudi u njegovoj struci pokazuje da je u Srbiji u poslednjih desetak godina, zbog svega što se dešavalo, za oko 20 odsto povećan broj mentalno obolelih. „Porast se odnosi na poremećaje koji su više reaktivne prirode (straha, depresije), dok su teške duševne bolesti - shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaji, paranoidne psihoze - u nekom standardnom broju”, istakao je doc. dr Milić, koji je i direktor Opšte bolnice „Pančevo“. On tvrdi i da nisu tačni podaci da je 70 odsto Srba depresivno. “Možda trećina ima neki oblik depresije. Problem je što su mnoge forme te bolesti skrivene i mogu se javiti u vidu stomačnih problema, glavobolja koje traju, problema sa srcem kojima se ne nalazi uzrok...”, rekao je on.
Milan Milić (49), psihijatar i psihoterapeut | Foto: Ognjen Radošević
ALO: Koliko smo bolesni kao nacija, da li su skoro rađena neka istraživanja?
- Možda je najvalidnije istraživanje iz 2008. godine, koje je urađeno na nivou Evrope. Učestvovalo je 5.000 ljudi, među kojima 640 iz Srbije. I tada se pokazalo da je kod nas udvostručen broj alkoholičara, da više od 20 odsto populacije pati od poremećaja straha (anksioznih poremećaja), da je uočen porast konzumiranja psihoaktivnih supstanci (droga), kao i stopa depresije i suicida.
ALO: Čega se Srbi najviše plaše?
- Najviše se plašimo svoje senke. To je neodređeni strah, plaši nas sutra, da li ćemo preteći, hoćemo li ostati bez posla...To je najbazičniji nivo straha - strah za egzistenciju, zato što nemate nikakav orijentir jer je sistem i dalje neuređen. Vi ovde nemate pouzdan oslonac jer sutra lako možete izgubiti posao koji danas imate (čak i ako ga dobro radite), a ostati bez posla kod nas je ravno gladovanju, što dalje dovodi do rasula porodice, gubitka socijalnog statusa...
- Najviše se plašimo svoje senke. To je neodređeni strah, plaši nas sutra, da li ćemo preteći, hoćemo li ostati bez posla...To je najbazičniji nivo straha - strah za egzistenciju, zato što nemate nikakav orijentir jer je sistem i dalje neuređen. Vi ovde nemate pouzdan oslonac jer sutra lako možete izgubiti posao koji danas imate (čak i ako ga dobro radite), a ostati bez posla kod nas je ravno gladovanju, što dalje dovodi do rasula porodice, gubitka socijalnog statusa...
ALO: Jesmo li mi stvarno “lud narod“, kako nas često predstavljaju?
- Nismo mi ludi, već iracionalni. Češće se vodimo emocijama nego razumom. To je slučaj i sa običnim ljudima i sa političkim vođstvom i zato to stvara takvu sliku. Nismo ništa luđi od ostalih. Mi smo samo u odnosu na ostale narode dodatno zbunjeni zato što nemamo čak ni definisane granice sopstvene države, još manje isprofilisan identitet. Plus što sa sobom nikad nismo raščistili jesmo li mi mali ili veliki narod. Kada bismo se spustili na zemlju i shvatili da smo mali, onda bi sve bilo drugačije. Mnogo je jači mali jež sa oštrim bodljama nego veliki ofucani lav bez zuba, kakvim mi sebe sada predstavljamo. Mala smo zemlja, to je realnost i kada to budemo prihvatili, bićemo najjači.
- Nismo mi ludi, već iracionalni. Češće se vodimo emocijama nego razumom. To je slučaj i sa običnim ljudima i sa političkim vođstvom i zato to stvara takvu sliku. Nismo ništa luđi od ostalih. Mi smo samo u odnosu na ostale narode dodatno zbunjeni zato što nemamo čak ni definisane granice sopstvene države, još manje isprofilisan identitet. Plus što sa sobom nikad nismo raščistili jesmo li mi mali ili veliki narod. Kada bismo se spustili na zemlju i shvatili da smo mali, onda bi sve bilo drugačije. Mnogo je jači mali jež sa oštrim bodljama nego veliki ofucani lav bez zuba, kakvim mi sebe sada predstavljamo. Mala smo zemlja, to je realnost i kada to budemo prihvatili, bićemo najjači.
ALO: Koliko je kriza uticala na širenje bolesti?
- Dugogodišnji stres izuzetno troši mehanizme adaptacije kod većine i čini odličnu podlogu za nastanak mentalnih poremećaja. Kažu da neki narodi žive siromašnije, recimo u Indiji, Africi, ali nisu tako frustrirani kao mi. Oni su pomireni, ne očekuju bolje od sutra, dok kod nas postoji ta nesreća „Evrope pod nosom“, nekakvog obećanog raja koji se ne ostvaruje. To je po meni najveći problem, ta podgrevana nada na jednoj i nemilosrdna stvarnost na drugoj strani.
- Dugogodišnji stres izuzetno troši mehanizme adaptacije kod većine i čini odličnu podlogu za nastanak mentalnih poremećaja. Kažu da neki narodi žive siromašnije, recimo u Indiji, Africi, ali nisu tako frustrirani kao mi. Oni su pomireni, ne očekuju bolje od sutra, dok kod nas postoji ta nesreća „Evrope pod nosom“, nekakvog obećanog raja koji se ne ostvaruje. To je po meni najveći problem, ta podgrevana nada na jednoj i nemilosrdna stvarnost na drugoj strani.
ALO: Šta je najčešći okidač za bolesti te vrste?
- Na listi stresnih događaja vodi gubitak deteta (tragedije u porodici), zatim razvodi, teške telesne bolesti, emocionalna neispunjenost, migracije, siromaštvo...
- Na listi stresnih događaja vodi gubitak deteta (tragedije u porodici), zatim razvodi, teške telesne bolesti, emocionalna neispunjenost, migracije, siromaštvo...
ALO: Koliko labilnih osoba slobodno šeta ulicama?
- Ne postoje podaci o tome, možemo samo pretpostaviti da svaka treća osoba koja ima neki psihički problem ne dođe do lekara i ne bude evidentirana, upravo delom zbog sramote ili zato što ne prepoznaje da ima problem. Ljudi misle da se radi o nečemu prolaznom, nekoj sekiraciji, normalnom stanju u ovim teškim vremenima ili se leče sami.
- Ne postoje podaci o tome, možemo samo pretpostaviti da svaka treća osoba koja ima neki psihički problem ne dođe do lekara i ne bude evidentirana, upravo delom zbog sramote ili zato što ne prepoznaje da ima problem. Ljudi misle da se radi o nečemu prolaznom, nekoj sekiraciji, normalnom stanju u ovim teškim vremenima ili se leče sami.
Menjaju se stvari nabolje, više ljudi je spremno da prizna da ima problem i više se obraća za pomoć | Foto: Ognjen Radošević
ALO: Da li je kod nas i dalje sramota otići kod psihijatra?
- Sramota jeste još uvek i to je prisutno u svim civilizacijski slabije pozicioniranim društvima. Na zapadu je to uglavnom prevaziđeno. Menjaju se stvari nabolje, više ljudi je spremno da prizna da ima problem i više se obraća za pomoć, no to nije ni blizu onoga što bi trebalo da bude.
ALO: Koliko pijemo lekove za smirenje?
- Mnogo. Ti lekovi su postali deo standardne kućne apoteke, nešto nalik „kafetinu“. Neki ljudi ih preterano piju, ali s druge strane ima dosta i onih koji preterano strahuju da će ako popiju lek za smirenje stvoriti zavisnost. Nije problem ako neko popije „bensedin“ zato što je imao smrtni slučaj u porodici ili zbog gubitka posla, ali je problem ako se koristi duže i nekontrolisano.
n Koje su najčešće psihičke bolesti u Srbiji?
- Po nekom opštem utisku iz istraživanja i prakse, mislim da prednjače poremećaji straha (anksiozni poremećaji), zatim bolesti zavisnosti, depresija, razna krizna stanja.
- Mnogo. Ti lekovi su postali deo standardne kućne apoteke, nešto nalik „kafetinu“. Neki ljudi ih preterano piju, ali s druge strane ima dosta i onih koji preterano strahuju da će ako popiju lek za smirenje stvoriti zavisnost. Nije problem ako neko popije „bensedin“ zato što je imao smrtni slučaj u porodici ili zbog gubitka posla, ali je problem ako se koristi duže i nekontrolisano.
n Koje su najčešće psihičke bolesti u Srbiji?
- Po nekom opštem utisku iz istraživanja i prakse, mislim da prednjače poremećaji straha (anksiozni poremećaji), zatim bolesti zavisnosti, depresija, razna krizna stanja.
ALO: Kakav je psihološki profil prosečnog Srbina?
- Prosečan Srbin je u suštini nesrećan, a toga nije često potpuno svestan. Beznađe je nešto što nije prijatno za videti i zato skrećemo pogled. Okrećemo se ka spolja, tražimo stalno nešto što će nam okupirati pažnju i to što jače, to bolje. Zato cvetaju ovi razni neukusni „šoui“ i emisije koje nude senzacije, spektakularne proboje do zvezda, iznose neprijatne intimne detalje o ljudima, sve ono što snažno nadražuje mozak da bi utrnuo i da bismo bili nesposobni da mislimo o svom životu. Zato smo samo naizgled strancima veseli i da živimo po principu „lako ćemo“. Mislim da je to samo privid, maska, nešto što nije utemeljeno na zdravom, već na bekstvu od lošeg.
- Prosečan Srbin je u suštini nesrećan, a toga nije često potpuno svestan. Beznađe je nešto što nije prijatno za videti i zato skrećemo pogled. Okrećemo se ka spolja, tražimo stalno nešto što će nam okupirati pažnju i to što jače, to bolje. Zato cvetaju ovi razni neukusni „šoui“ i emisije koje nude senzacije, spektakularne proboje do zvezda, iznose neprijatne intimne detalje o ljudima, sve ono što snažno nadražuje mozak da bi utrnuo i da bismo bili nesposobni da mislimo o svom životu. Zato smo samo naizgled strancima veseli i da živimo po principu „lako ćemo“. Mislim da je to samo privid, maska, nešto što nije utemeljeno na zdravom, već na bekstvu od lošeg.
Tagovi:
-
bakicaaa Vreme: 31.12.2012 07:40h
...znate biti dragi,simpatični,gostoljubivi...ali nakon određenih iskustava to je zato da bi ste se pokazali u najboljem svjetlu... ...iza toga se krije želja da se pokažete onakvim kakvi zapravo niste... ...zato je s vama teško napraviti bilo kakav posao,sve ostane na jedenju i pijenju... ...trebali bi realno shvatiti svoju poziciju i ništa je ne uljepšavati... ...treba putovati i učiti stalno od drugih i biti svjestan da drugi puno više od nas znaju,a nažalost tako nas i percipiraju... ...ono što vam je najveća vrlina jest humor i toplina,temperament...stvaranje štimunga,želja i atmosfera za zabavom...
-
kritičar Vreme: 31.12.2012 08:48h
Odličan članak! Prava dijagnoza stanja nacije!
-
Automedont Vreme: 31.12.2012 11:00h
Doco, svaka ti je Njegoseva, u ovom poslednjem pasusu si nas opisao za sve pare.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana