alo.rs Aktuelno
SRBI NE MARE ZBOG GOJAZNOSTI, IAKO JE OKIDAČ ZA MNOGE BOLESTI
Srbi sve deblji!
Gojaznost u Srbiji poprimila je razmere epidemije. Višak kilograma, prema najnovijem istraživanju, danas ima više od polovine stanovništva, čak 54,7 odsto, ali je poražavajuće to što je među njima sve više dece.
Porast broja gojaznih može dovesti do povećanja oboljenja srca, i jedan je od najvažnijih faktora rizika za pojavu karcinoma | Foto: Shutterstock
Stručnjaci ističu da je krajnje vreme za uzbunu, imajući u vidu da je broj gojaznih mališana u Srbiji za samo sedam godina skočio sa 8,5 na 13,5 odsto.
Povećanje broja gojaznih je posledica loših životnih navika, nedovoljna fizička aktivnost, kao i neadekvatna ishrana, a posledice mogu biti veoma složene, prenosi „Zdrava.tv“, prva specijalizovana internet televizija posvećena zdravlju.
Govoreći o ovom problemu, profesor dr Dragan Micić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, na nedavnom kongresu o gojaznosti istakao je da dosadašnje mere u pogledu prevencije i terapije nisu dale zadovoljavajuće rezultate.
- Epidemija zvana gojaznost sa sobom nosi brojne posledice, poput povećanja kardiovaskularnih bolesti, oboljenja srca, i jedan je od najvažnijih faktora rizika za pojavu karcinoma, posebno raka dojke i kolona - rekao je on, dodajući da je, osim uvođenja novih terapija, potrebno i sistemsko rešavanje problema.
Govoreći o brojnim posledicama koje sa sobom nosi višak kilograma, stručnjaci navode da je gojaznost faktor rizika za nastanak dijabetesa.
- Čak između 80 i 90 odsto osoba koje dobiju dijabetes su gojazne. Postoje mehanizmi u okviru gojaznosti koji veoma utiču, kako na nivo perifernih tkiva, tako i na nivo proizvodnje insulina, na nastanak poremećaja, usled čega se razvija dijabetes. A kada dijabetes jednom nastane, gojaznost predstavlja prepreku u lečenju - istakao je prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta, a prenosi „Zdrava.tv“.
On je upozorio i da je dijabetes komplikovana bolest, te je za svaku od njenih faza potreban drugačiji terapijski pristup.
- A u svakoj od tih faza, gojaznost otežava primenu lekova i zahteva pronalaženje odgovrajućeg leka za gojaznu osobu - zaključio je prof. dr Lalić.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs