"To se, na prvi pogled, čini kao da ima malo šansi za uspeh: na kraju, Srbija važi kao klijent Moskve, srpski predsednik Tomislav Nikolić rado nagrađuje predsednika Vladimira Putina, a Srbija, i kao kandidat za EU, izbegava da uvede sankcije Rusiji... Pritom je Amerika kod mnogih Srba neomiljena, zato što je kao predvodnička snaga NATO u bombardovanju 1999. godine prisilila Srbiju da okonča rat za Kosovo", piše "Zidojče cajtung".
"Na drugi pogled, međutim, ima Srbija osnova da popusti svoje veze sa Moskvom", ocenjuje list i navodi da uprkos "vazdušastoj" bratskoj retorici Beograd ne uživa poseban status kod Moskve.
Još pre nego što je ruska privreda zbog sankcija i pada cena ulja počela da tri posledice, Putin je, navodi list, najčešće odbijao molbu Srbije za sveobuhvatne kredite i drugu privredu podšku.
"Srbija, do duše, pokriva 80 odsto svojih potreba u enegetici kroz uvoz ruskog zemnog gasa i pri tom, prema analizi `Stratfora`, plaća visoku cenu od 340 dolara za 1.000 kubnih metara, dok susedna Mađarska plaća samo 260 dolara", prenosi list i navodi da Vučić nije zaniteresovan samo za prijem u EU, već i za bolje odnose sa Amerikom.
Bajden, pre svega, pledira javno za to da se Rusiji, posle njenog rata u Ukrajini, i na Balkanu nečim suprotstavi, piše list i dodaje da je, čim je Bajdenov poziv upućen Vučiću, Beograd posetila prvo Valentina Matvijenko, "blizak saradnik Putina i predsedavajući Saveta ruske federacije", a zatim 15. maja i šef diplomatije Sergej Lavrov.
"Njihov pokušaj da Srbiju definitivno zadrži na ruskoj liniji je očito propao - između ostalog i zato što Moskva zbog 'knap para u kasi' Beogradu malo može da ponudi", ocenjuje dalje "Zidojče cajtung" i piše da se Vašington, naprotiv, može zajedno sa EU, ne samo lepim rečima, zalagati da se, na primer, Srbija priključi transjadranskom gasovodu.
Taj gasovod bi, kako se navodi, trebalo da bude konkurencija ruskom i do 2020. godine da sprovodi gas iz Azerbejdžana u Tursku pa zatim u jugoistočnu Evropu.
List piše da bi priključenje za Srbiju tu bilo skupo, ali da Komisija EU ima za Srbiju do 2020. godine oko 1,5 milijardi para u budžetu i da su tu mogući i projekti u oblasti energetike i komentariše da srpska vlada nije samo zbog gasovoda ili novih avionskih linija zainteresovana za saradnju sa Amerikom.
List naglašava da je Srbija u teškoj situaicji- da privredi ide loše i da Međunarodni monetarni fond predviđa rast nezaposlenost do kraja 2016. godine na 22 odsto, i ističe da su zemlji potrebni novac i investicije.
List navodi da će se Vučić u Americi, osim sa političarima, sastati i sa predstavnicima vodećih američkih firmi, poput "General Electric".
U tekstu se, takođe, ocenjuje da bi Srbija mogla ostaviti vreme za donošenje svojih odluka i da uskoro, kao sledeći visoki gost, dolazi u Beograd kancelar Angela Merkel. Ona će, kako je ovom listu rečeno u diplomatskim krugovima, početkom jula posetiti Albaniju, Bosnu i Srbiju.