Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas za američku novinsku agenciju AP da je Srbija je spremna za diversifikaciju izvora gasa, a AP navodi da je jedna od mogućnosti gasovod kojim bi se gas u Evropu dopremao iz Azerbejdžana.
"Dobre vesti za Srbiju. Isto tako i za Evropsku energetsku zajednicu", ocenio je tim povodom Bule za Slobodnu Evropu.
Prema njegovim rečima, diversifikacija snabdevanja je u potpunosti u skladu sa stanovištem Energetske zajednice u kojoj je Srbija, kako ističe, jedna od najvanijih članica.
"To u potpunosti podržavamo i to na veoma konkretan način, tako to podržavamo infrastrukturu neophodnu za diversifikaciju, neophodne tržišne reforme, reforme velikih firmi kao to je 'Srbijagas'", rekao je Bule.
On je dodao da postoji uverenje da će diversifikacija i raspoloživost gasa iz novih izvora umnogome povećati šanse za razvoj konkurentnog i efikasnog energetskog sektora u Srbiji.
Na pitanje da li je promena stava srpskog premijera rezultat kritika kojima je Beograd bio izložen iz njegove kancelarije, odnosno zvaničnika iz Brisela, SAD-a, Bušle odgovara da je primarna briga Energetske zajednice da regulative dozvoljavaju da sve opcije budu iskorićene.
"A to je da izvori gasa dođu do Srbije, jer verujemo da je konkurentost najbolji način da se obezbedi ponuda. Srbija trenutno zavisi samo od jednog izvora gasa i imati nov, altrenativni izvor je racionalan postupak u smislu sigurnosti snabdevanja. Ali i u smislu konkurentnosti i pritiska na postojeći izvor snabdevanja", objasnio je Bule.
Prema njegovim rečima, to je trend u čitavoj Evropi, a zasniva se na izbegavanju situacija u kojima zavisite isključivo od jedne strane.
"Voleo bih da je i srpski premijer sada na ovom stanovitu", dodao je on.
Na pitanje da li premijer Vučić na ovaj način kae zbogom i ideji o "Turskom toku", Bule odgovara da je ruski tok kroz Tursku koncept koji umnogome odražava projekat Južnog toka koji je propao.
"Srbija je privrena evropskim pravilima, a taj projekat nije bio u skladu sa njima. Srbija pripada evropskom tržištu. Sada se vode razgovori o alternativama i novim gasovodima kroz region. Za sada ne vidim jasnu razliku u odnosu na propali projekat Južnog toka i ne vidim ekonomski momenat", rekao je Bušle.
Kako je dodao, pored pitanja da li gasovod, tj. njegova nova trasa iz Rusije ka Evropi, može biti izgrađena u skladu sa našim propisima, postavlja se i pitanje isplativosti.
"Sve to jo nije rečeno, tako da su ti projekti daleko od realizacije i konkretnog razmatranja, U takvoj situaciji, pametno je razmotriti alternative. To ne znači u potpunosti odbaciti neku opciju, ali je mnogo bolje razmatrati izvodljive opcije nego učestvovati u nekakvim geopolitičkim spekulacijama, smatra Bušle.
Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić, međutim, smatra da Azerbejdžan nema dovoljne količine gasa kako bi mogao da nadoknadi sve ono što je bilo u planu da dođe iz Rusije.
"Količina iz azerbejdžanskog gasnog polja šah Deniz je već angažovana u gasovodu TAP koji pravi Briti petrol i koji preko Grčke ide za južnu Italiju. I tu je kraj priče. Da biste mogli da se snabdevate morate da imate nekoga da vam ponudi gas. U ovom trenutku ne postoji nijedna druga opcija osim ruskog gasa", kaže Vuletić za Slobodnu Evropu.
Slobodna Evropa podseća da je Vučić o energetskoj alternativi za Srbiju govorio u februaru u Nemačkoj razgovarao sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, koji mu je ponudio opcije umesto Južnog toka, a moguće je da će to biti jedna od tema i tokom predstojeće posete srpskog premijera Americi 1. juna.
Mediji su pisali da su na marginama konferencije u Minhenu predložene dve mogućnosti: da Srbija gas dobije iz SAD ili iz Azerbejdžana, kako bi u narednim godinama smanjila energetsku zavisnot od Rusije.
Jedna je da Srbija dobija gas iz SAD koji bi stizao preko Hrvatske i Mađarske, a uslov za to je izgradnja terminala na ostrvu Krk, gde bi Amerika specijalnim brodovima dopremala gas koji bi išao u Mađarsku odakle bi Srbija mogla da ga preuzme.
Druga opcija o kojoj je štampa pisala, je dobijanje gasa iz Azerbejdžana za tri do četiri godine.
Aleksandar Vučić se tada u Minhenu sastao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, podseća Slobodna Evropa.