"Za građane Srbije je korupcija najveći problem posle nezaposlenosti i siromaštva", navodi GRECO, pozivajući se na analize Programa za razvoj UN i organizacije Transparensi internešnel koja predočava da se u Srbiji veruje da je "pravosuđe najviše korumpirana institucija".

Čak 82 odsto anketiranih srpskih građana smatra da najveća korupcija postoji u pravosuđu, 69 odsto njih da je to parlament, pa otud 63 odsto ispitanih kaže da ne veruje pravosuđu, a 58 odsto parlamentu.

GRECO dodaje da su srpske vlasti, kad je reč o korupciji i sukobu interesa, stavile do znanja da u parlamentu samo predsednik može da dobija poklone, kao deo pažnje i protokola vezanih za taj položaj, a da s tim u vezi nije bilo kršenja zakona.

"Vlasti navode da poslednjih godina nisu primećeni pokloni sudijama i tužiocima i oko toga nije bilo nikakvih postupaka", dodaje se u izveštaju.

Takođe se podvlači da je od demokratskih promena 2000. pokrenuta reforma za uspostavljanje potpuno novog pravosuđa, ali je "najnovija reforma 2009. zakazala u postizanju cilja da se izmeni stara struktura sudova i preraspodele zaostali predmeti između pretrpanih sudova u gradovima i malo zaposlenih sudova u ruralnim sredinama".

S tim u vezi se spominju i "činjenički nezakonita smenjivanja znatnog broja sudija i tužilaca, koji su posle žalbi Ustavnom sudu vraćeni na dužnosti".

"To je dovelo do manjka poverenja profesionalaca i šire javnosti u nezavisnost pravosuđa i tužilaštava, kao i njihovih samoregulatornih tela - Visokog saveta za sudstvo i Državnog veća tužilaca", ukazuje se u analizi.

Takođe se navodi da "ove grane vlasti bivaju izložene neprimerenom spoljnom uplivu i pritiscima političara i medija".

GRECO kaže da je "drugi razlog zabrinutosti kad je reč o ravnoteži državnih vlasti, to što slabo deluje nacionalni parlament koji ne vrši aktivnu i punu kontrolu funkcija, već mahom radi na inicijative vlade, koje se u velikoj meri sprovode po hitnom postupku".

GRECO u izveštaju daje i više preporuka, pored ostalog i to da se "preduzmu mere za pospešenje transparentnosti parlamentarnih postupaka, da se ojača nezavisnost i uloga Visokog saveta za sudstvo i Državnog veća tužilaca”.

Takođe da se dopune postupci za postavljanje i unapređivanje sudija, predsednika sudova i tužilaca, "a posebno da se nacionalni parlament isključi iz tih postupaka i zajamči postavljanje na položaje u skladu sa zaslugama".